Ционизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 88:
Иако се о овоме говорило и пре овог конгреса, ова могућност је изазвала велике поделе унутар покрета. На челу противника овог плана је био и Хаим Вајцман, касније два пута председник ''Светске ционистичке организације'', који је рекао: ''Ако су британска влада и народ оно што ја мислим, онда ће нам понудити нешто боље.'' Источноеуропски јевреји су били против и слања комисије у [[Уганда|Уганду]] која би испитала околности. Ипак пришло се гласању којим је за слање комисије било 295, против 177 и уздржаних 132 посланика.
 
Након овог конгреса, дошло је до јасне поделе на ''ционистичке ционисте'', који су се искључиво залагали за државу у [[Палестина (регион)|Палестини]] и ''територијалне ционисте'' који су пристајали на стварање државе било где у свету. Противници Херцла му све више почињу замерати, посебно на дипломатским активностима без сагласности конгреса и на наводној изјави у [[Санкт Петербург]]у којом је руске јевреје назвао ''атеистима и револуционарима.'' ''Територијалисти'' су оптуживани да подржавају [[Културолошка асимилација|асимилацију]], да су им ближи филантропи попут Ротшилда, занемарују колонизацију [[Палестина (регион)||Палестине]] итд. Наредне године, приликом Херцлове посете [[Рим]]у, Папа не даје подршку ционистичким настојањима речима: ''Јевреји нису признали нашег Господа, ми не можемо признати Јевреје.'' Нешто касније Херцл умире у 45. години живота.
 
Рад организације се дефинитивно окреће стварању државе на простору [[Палестина (регион)||Палестине]]. Године [[1917]]. се издаје [[Балфорова декларација|Балфоурова декларација]] којом влада [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] даје безрезервну и безусловну помоћ стварању државе за све [[Јевреји|јевреје]] на простору [[Палестина (регион)||Палестине]]. Ствара се ционистичка војска која ће помагати британску која је добила мандат над [[Палестина (регион)||Палестином]] [[1922]]. године одлуком [[Лига народа|Лиге народа]]:
:''Мандат (...) ће осигурати успостављање јеврејске домовине, као што је већ наведено, и органа државне власти те сигурност и слободу вероисповјести за све грађане, без обзира на расу и религију.''<ref>[http://www.stateofisrael.com/mandate Mandat Lige naroda nad Palestinom, 24 juli, 1922. godine]</ref>
 
Битна улога [[Хаим Вајцман|Хаима Вајцмана]] у стварању [[Балфорова декларација|Балфоурове декларације]] га промовише у новог председника организације. Он је на тој позицији и дочекао стварање [[Израел]]а [[1948]]. године и постао први председник те државе у историји.
 
Јеврејске миграције у [[Палестина (регион)||Палестину]] и раширена куповина земље од тадашњих феудалних земљопоседника доводи до мањка слободног простора и честих немира, најчешће покренутих од самих земљопоседника. У побунама [[1920]], [[1921]]. и [[1929]]. године дошло је и до великих погубљења [[Јевреји|Јевреја]]. Иако су њихове имиграције [[Уједињено Краљевство|Британци]] увелико подржавали, ограничења су се морала увести због реакција арапског становништва.
 
Године [[1933]]. [[Адолф Хитлер]] долази на власт у [[Нацистичка Немачка|Немачкој]] и [[Нирнбершки закони|Нирнбершким законима]] две године касније Јевреје у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]], а нешто касније у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Чешка Република|Чешкој]], прави избеглицама без своје земље. Исто су доживљали Јевреји и у осталим државама [[Нацистички савезници|нацистичких савезника]]. Ово је све подстакло и [[Арапска побуна у Палестини од 1936-1939|Побуну палестинских арапа]] у периоду од [[1936]]. до [[1939]]. године. Британци су формирали [[Peel Commission|Пил комисију]] да испита овај случај. Иако није узимала у обзир ситуацију јевреја у [[Европа|Европи]], тражила је дводржавно решење и обавезан долазак имигрината из угрожених подручја. Али Влада у [[Лондон]]у је одбила ово и [[1939]]. године издала [[Бели Папир из 1939. године|Бели Папир]]. Он је предвиђао крај јеврејских имиграција до краја [[1944]]. године и то максимално 75.000 имиграната. Ово је било погубно за европске јевреје ионако у већ тешкој ситуацији. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је поштовала овај документ све до краја мандата над [[Палестина (регион)||Палестином]].
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[холокауст]]а, огромни талас јевреја без своје државе, највећи део преживјелих из [[холокауст]]а је кренуо да мигрира ка [[Палестина (регион)||Палестини]] углавном у мањим бродовима. Британци су их скретали ка [[Кипар|Кипру]] где су били изграђени избеглички кампови или их враћали у [[Немачка|Немачку]] у део под контролом савезника. Ово је резултирало масивном јеврејском подршком ционизму и ускраћивању економске помоћи [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], а затим нападима циониста на Британце у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Како је [[Британско царство]] дошло пред банкрот, ово питање су морали проследити новоформираним [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]].
 
Године [[1947]]. је ''[[УН]]-ова комисија за Палестину'' предложила да би западна Палестина требала бити подељена на јеврејски, арапски и део под контролом [[Уједињене нације|Уједињених нација]] око [[Јерусалем]]а. Овај план је усвојен на скупштини одржаној [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. године, резолуцијом ''УН ГА 181'', са 33 гласа за, 13 против а 10 делегата није било присутно. Ово је довело до славља међу јеврејима у [[Палестина (регион)||Палестини]]. Међутим, Палестинци су били против овога и одбили ово, тражећи једну државу и уклањање пристиглих јевреја, што је довело до почетка [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-Израелског рата]].
 
Дана [[14. мај]]а [[1948]]. године завршетком британског мандата, проглашена је држава [[Израел]]. Истог дана војска седам арапских земаља је напала [[Израел]]. Ово је све довело до одласка 711000 Палестинаца из својих домова и око 850000 Јевреја из свих држава арапског света, највише у [[Израел]].<ref>Generalni izvještaj o napretku rada Komisije UN-a za Palestinu u periodu od 11. decembra do 23. oktobra 1950. godine</ref>