Ана Савојска — разлика између измена

'''Ана Савојска''' (1306–1359), рођена као Ђована (Јована), била је [[Савоја|савојска]] грофица и [[византијско царство|византијска]] царица. Била је друга [[супруга]] цара [[Андроник III Палеолог|Андроника III Палеолога]] и [[мајка]] [[Јован V Палеолог|Јована V Палеолога]] у чије име је била регенткиња између [[1341]]. и [[1347]]. године.<ref name="ана">{{cite web |title=Ана Савојска |url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ana-savojska |website=Историјска библиотека |accessdate=4. 2. 2019}}</ref>

Рођена је [[1306]]. као Ђована, ћерка савојског грофа Амедеа V и његове друге супруге Марије, војвоткиње од [[Брабант]]а.<ref name="ана" /> Доцније је испрошена за византијског цара Андроника III, који је од [[1321]]. био савладар свог [[српски сроднички односи#Директни рођачки односи различите генерације, преци|деде]] [[Андроник II Палеолог|Андроника II]]. Венчање је обављено [[1326]]. када је Ђована стигла у [[Константинопољ|Цариград]] где је прешла у [[православље]] и добила ново име - Ана.

Када је [[15. јун]]а 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]]. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са [[Цариградска патријаршија|цариградским патријархом]] [[Јован XIV Калекас|Јованом XIV Калекасом]] и амбициозним дворанином [[Алексије Апокавк|Алексијем Апокавком]].<ref name="ана" /> Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран [[грађански рат у Византији 1341—1347|грађански рат (1341—1347)]]. Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], док је бугарски цар [[Јован Александар|Иван Александар]] помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са [[Орхан Гази|Орханом I]], владаром из [[Османско царство|османске династије]].

Ана Савојска је [[1351]]. заувек напустила Цариград и отишла је у [[Солун]].<ref name="ана" /> Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру [[Свети Козма и Дамјан|Светих бесребника Козме и Дамјана]] што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну [[1359]]. као монахиња Анастасија.