Slobodni džez — разлика између измена

Druge forme džeza koriste regularne [[metre (music)|metričke]] i pulsirajuće ritmove, obično u 4/4 ili (ređe) 3/4. Slobodni džez zadržava pulsaciju i ponekad [[Swing music|svingove]] ali bez regularne metrike. Često [[:en:wikt:accelerando|akcelerando]] i [[Темпо|ritardando]] daju utisak ritma koji se kreće poput talasa.<ref name="Litweiler">{{cite book|last=Litweiler |first=John |title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 |year=1984|publisher=Da Capo Press |id=ISBN 978-0-306-80377-12 |page=158}}</ref>

Neki kritičari smatraju da se slom oblika i ritmičke strukture podudara sa izlaganjem i upotrebom elemenata iz nezapadne muzike, posebno afričkih, arapskih i indijskih. Istoričari i džez izvođači često pripisuju atonalnost slobodnog džeza povratku na netonalnu muziku devetnaestog veka, uključujući [[field holler|uzvikivače]] u poljima, ulične krikove, i proslave (element slobodnog džeza koje je deo „povratka korenima”). To sugeriše da možda udaljavanje od tonaliteta nije bio svestan napor osmišljavanja formalnog atonalnog sistema, već radije odraz koncepata koji okružuju slobodni džez. Džez je postao „slobodan” putem uklanjanja zavisnosti od akrdne progresije, umesto čega su korištene [[polytempic|politempne]] i [[polyrhythmic|poliritmičke]] strukture.<ref name="Southern">{{cite book|last=Southern |first=Ellen |title=The Music of Black Americans |year=1997|publisher=Norton |location=New York |id=ISBN 978-0-393-97141-45 |edition=3rd|pages=|pages=494-497 }}</ref>

Odbijanje bop estetike je kombinovano sa fascinacijom za ranije stilove džeza, kao što je [[dixieland|diksilend]] sa njegovom kolektivnom improvizacijom, kao i afričkom muzikom. Interest u etničku muziku je rezultirao u upotrebi instrumenata sa svih strana sveta, kao što je [[Ed Blackwell|Ed Blekvelov]] zapadno afrički [[talking drum|govoreći bubanj]], i [[Leon Thomas|Lion Tomasova]] interpretacija pigmejskog jodlovanja.<ref name="Robinson">{{cite book|last=Robinson |first=J. Bradford |editor1-last=Kernfeld |editor1-first=Barry |title=The New Grove Dictionary of Jazz |year=2002|publisher=Grove's Dictionaries |location=New York |id=ISBN 978-1-56159-284-65 |page=848–849 |volume=1 |edition=2nd |pages=}}</ref> Ideje i inspiracije su nalažene u muzici [[John Cage|Džona Kejdža]], [[Musica Elettronica Viva|Muzici eletronica viva]], i [[Fluxus|Fluksus]] pokretu.<ref name="Cambridge">{{cite book|editor1-last=Cooke |editor1-first=Mervyn |editor2-last=Horn |editor2-first=David|title=The Cambridge companion to jazz |year=2002|publisher=Cambridge University Press |location=New York |isbn=9780521663885 |page=207}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|last=Jost|first=Ekkehard| title=Free Jazz | series=Studies in Jazz Research 4 | place=Graz | publisher=Universal Edition |year=1974 | id=ISBN 978-3-7024-0013-32}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Litweiler|first=John| title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 | place=New York | publisher=Da Capo Press |year=1984|id=ISBN 978-0-306-80377-12|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Sklower|first=Jedediah| title=Free Jazz, la catastrophe féconde. Une histoire du monde éclaté du jazz en France (1960—1982) |series=Collection logiques sociales | place=Paris | publisher=Harmattan |year=2006 | id=ISBN 978-2-296-01440-24}}

* Todd S. Jenkins: ''Free Jazz and Free Improvisation. An Encyclopedia.'' Westport (CT), London: Greenwood Press 2004;. ISBN 978-0-313-33313-02 (Bd. 1, A-J), 0-313-33314-9 (Bd. 2, K-Z)

* Such, David Glen (1993). ''Avant-Garde Jazz Musicians: Performing "Out There"''. Iowa City: University Of Iowa Press. {{page|year=|id=ISBN 978-0-87745-432-98|pages=}} (cloth) {{page|year=|id=ISBN 978-0-87745-435-39|pages=}} (pbk.).

* Szwed, John F. (2000). ''Jazz 101: A Complete Guide to Learning and Loving Jazz''. New York: Hyperion. {{page|year=|id=ISBN 978-0-7868-8496-74|pages=}}.