Алжир (град) — разлика између измена

Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзулконзула]]а, којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].

На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>[http://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false Albert Habib Hourani, Malise Ruthven: A history of the Arab peoples (2002), Harvard University Press str.323.,. ISBN 978-0-674-01017-58]</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитект]]а [[Le Corbusier|Ле Корбизјеа]] који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.<ref>Celik, Zeynep, ''Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule'', University of California Press, 1997, str. 5.</ref> Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.