Википедија

Иван Антуновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 29:
Писао је и новеле од којих су од посебне важности „Свиленка“ (1874) и „Несретна Марија“ (1876).
 
У [[Беч]]у је [[1882]]. је штампана Антуновићева "[[РазправаRazprava оo подунавскихpodunavskih иi потисанскихpotisanskih БуњевцихBunjevcih иi ШокцихŠokcih уu погледуpogledu народномnarodnom, вјерскомvjerskom, умномumnom, грађанскомgradjanskom иi господарском]]gospodarskom". Писао је буњевачким говором и зато су га [[Мађари]] сумњичили да буни народ. У буђењу народне свести код Буњеваца учинио је врло много. О свом трошку изучио је око 200 сиромашних ђака Буњеваца забележили су о њему Марин Мандић из [[Будимпешта|Будимпеште]] и Мијо Мандић млађи из Суботице. Међу њима је био и [[Мијо Мандић]] (1857-1945) велики буњевачки родољуб и главни уредник и издавач [[Списак буњевачко-шокачких новина и листова|буњевачких новина]] [["Невен“]]. Од Антуновићевих расправа неке су остале нештампане.
 
Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] Антуновић се опредељује за фонетски правопис и за ијекавицу.
 
Иван Антуновић је умро 13. јануара [[1888]]. године у Калочи, а гроб му је у [[Бачалмаш]]у.
 
=== Важнији радови ===
* {{Cite book|ref=harv|last=Antunović|first=Ivan|authorlink=Иван Антуновић|title=Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom|year=1882|location=Beč|url=https://archive.org/download/razpravaopoduna00antugoog/razpravaopoduna00antugoog.pdf}}
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Антуновић”