Теодор Момзен — разлика између измена

'''Теодор Момзен''' ({{јез-нем|Theodor Mommsen}}; [[30. новембар]] [[1817]] — [[1. новембар]] [[1903]]), био је [[Немачка|немачки]] историчар, песник и правник. Као универзитетски професор радио је у [[Лајпциг]]у, [[Цирих]]у, [[Вроцлав]]у и [[Берлин]]у. Важи за једног од најзначајнијих класициста 19. века. Његова дела и издања извора и дан данас су од суштинског значаја за истраживање римске историје. На предлог 18 чланова Пруске академије наука [[1902]]. године добио је [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] за своју ''Римску историју''. Био је истакнути политичар, члан пруског и немачког парламента. Његови радови на тему римског права имали су велики утицај на немачки грађански законик (Bürgerliches Gesetzbuch).

Као либерал националиста Момзен је претпостављао асимилацију етничких мањина у немачко друштво њиховом искључењу. Године 1879. његов колега Хајнрих Трајчке покренуо је политичку кампању против Јевреја. Момзен се снажно супротстављао антисемитизму и написао оштри памфлет у ком је одбацио Трајчкове погледе. Решење антисемитизма он је видео у добровољној културној асимилацији. Предлагао је да Јевреји могу пратити пример народа Шлезвига−Холштајна, Хановера и других немачких држава, које су се одрекле посебних обичаја када су интегрисане у Пруску. Момзен је био ватрени гласноговорник немачког национализма. Према Словенима је гајио милитантни став до те мере да је правдао употребу насиља против њих. У писму бечком листу Neue Freie Presse од 31. октобра 1897. године, Момзен назива Чехе апостолима варваризма и пише да је „чешка лобања неприступачна за разум, али рањива на ударце” <ref>(Vernunft nimmt der Schädel der Czechen nicht an, aber für Schläge ist auch er zugänglich)</ref>.