Алжир (град) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 183:
|Decd sun = 4.7
|yeard sun = 7.6
| source 1 = [[Светска метеоролошка организација]] (просечне температуре и преципитација, 1976–2005)<ref>{{cite web|url = http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=242
| title = World Weather Information Service–Algiers|publisher = World Meteorological Organization|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
| url = http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=242
| source 2 = Арапска метереолошка књига (влажност и сунчаност),<ref name=climate>{{cite web|url = http://extras.springer.com/2007/978-1-4020-4577-6/Book_Shahin_ISBN_9781402045776_Appendix.pdf
| title = World Weather Information Service–Algiers
| publishertitle = WorldAppendix I: Meteorological OrganizationData|publisher = Springer|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref> Meteo Climat (record highs and lows)<ref name = meteoclimat>
|* {{Cite web|url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=15
| source 2 = Арапска метереолошка књига (влажност и сунчаност),<ref name=climate>{{cite web
| title = Station Alger|publisher = Meteo Climat
| url = http://extras.springer.com/2007/978-1-4020-4577-6/Book_Shahin_ISBN_9781402045776_Appendix.pdf
| title = Appendix I: Meteorological Data
| publisher = Springer|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref> Meteo Climat (record highs and lows)<ref name = meteoclimat>
* {{Cite web
| url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=15
| title = Station Alger
| publisher = Meteo Climat
| language = French|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
|date=January 2011}}
Линија 212 ⟶ 206:
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[емир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу [[Орук Барбароса|Орука]] и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Орук је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Средоземље|Медитерана]].<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date=|accessdate=27. 6. 2010}}</ref>
 
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји]], [[Маври|Мавара]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Celik|first=Zeynep|title=Urban Forms and Colonial Confrontations: Algiers Under French Rule|publisher=University of California Press|year=1997|pagespp=13-14}}</ref>
 
=== Град за време француске колонијалне власти ===
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзула]], којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
 
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>{{Cite bookharvnb|last=Hourani|first=Albert Habib|last2=Hourani|first2=Albert|last3=Ruthven|first3=Malise|title=A History of the Arab Peoples|url=https://books.google.com/books?id=egbOb0mewz4C&pg=PA323|year=2002|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01017-8|pagespp=323}}</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитекта]] [[Ле Корбизје]]а који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.{{sfn|Celik|1997|pp=5}} Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
 
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] заузели [[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ервин Ромел|Ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].