Холандска Индија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
.
Ред 1:
{{чишћење|разлог=Стил, лош превод са енглеског|датум=10. 2015.|Историја}}
[[Датотека:Nederlandsindie.PNG|мини|350п|Подручје Холандске источне Индије]]
'''Холандска Индија''' ({{јез-хол|Nederlands-Indië}}) бивша је [[Холандија|холандска]] [[колонија]] из које је настала данашња [[Индонезија|Република Индонезија]].
 
'''Холандска Индија''' ({{јез-хол|Nederlands-Indië}}) бивша је [[Холандија|холандска]] [[колонија]] из које је настала данашња [[Индонезија|Република Индонезија]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=LnevC1FYdnEC&pg=PA201 |title=Empires and Colonies|publisher=}}</ref>
Од почетка [[17. век]]а на [[архипелаг]]у била је доминирајућа снага ''Обједињена [[Холандска источноиндијска компанија]]'' (ВОЦ). Основана 1602. године, врло брзо је потискивала [[Португалија|Португалију]] која је до тада владала тим подручјем. У то време, Португалија је била део [[Шпанија|Шпаније]] с којом је [[Холандија]] била у рату. [[Холанђани]] су 1605. од [[Португалци|Португалаца]] узели [[Амбон (град)|Амбон]] на [[Молучки отоци|Молуцима]] и у њему основали своје прво упориште у подручју.
 
Од почетка''Обједињена [[17.Холандска векисточноиндијска компанија]]а'' на(ВОЦ) [[архипелаг]]уje била је доминирајућа снага ''Обједињенана [[Холандскаархипелаг]]у источноиндијска компанијапочетка [[17. век]]'' (ВОЦ)а. Основана 1602. године, врло брзо је потискивала [[Португалија|Португалију]] која је до тада владала тим подручјем. У то време, Португалија је била део [[Шпанија|Шпаније]] с којом је [[Холандија]] била у рату. [[Холанђани]] су 1605. од [[Португалци|Португалаца]] узели [[Амбон (град)|Амбон]] на [[МолучкиМолучка отоциострва|Молуцима]] и у њему основали своје прво упориште у подручју.
Године 1619. основали су Батавију, како се у то време називала данашња [[Џакарта]], као главно седиште Компаније, а њихова власт првобитно је обухватала само уже подручје око Батавије. Надаље, током 17. века, заузели су постепено све важније [[лука|луке]] архипелага: 1641. [[Малака (град)|Малаку]] ([[Малајско полуострво]]), 1667. [[Банда Аћех|Аћех]] (север [[Суматра|Суматре]]), 1669. [[Макасар]] ([[Борнео]]) и, на крају, 1682. до тада [[Краљевство Велика Британија|британски]] [[Бантен]] ([[Јава]]).
 
Године 1619. основали су Батавију, како се у то време називала данашња [[Џакарта]], као главно седиште Компаније, а њихова власт првобитно је обухватала само уже подручје око Батавије. Надаље, током 17. века, заузели су постепено све важније [[лука|луке]] архипелага: 1641. [[Малака (град)|Малаку]] ([[Малајско полуострво]]), 1667. [[Банда Аћех|Аћех]] (север [[Суматра|Суматре]]), 1669. [[Макасар]] ([[Борнео]]) и, на крају, 1682. до тада [[Краљевство Велика Британија|британски]] [[Бантен]] ([[Јава]]).<ref name="LP_23-25">*{{Cite book| last =Witton | first =Patrick | title =Indonesia | publisher =Lonely Planet | year =2003 | location =Melbourne | pages =23–25| isbn=1-74059-154-2 }}</ref><ref>{{Cite book|last=Schwarz |first=A. |year=1994 |title=A Nation in Waiting: Indonesia in the 1990s|pages= 3–4 |publisher=Westview Press |isbn=1-86373-635-2}}</ref>
 
Привреда [[колонија|колоније]] заснивала се на [[зачин]]има који су на различитим острвима узгајани као [[монокултура]]: [[Амбон (острво)|Амбон]] је био специјализован за [[клинчић (зачин)|клинчиће]], [[Тимор]] за [[сандаловина|сандаловину]], [[Бандска острва]] за [[мушкатни орашчић|мушкатне орашчиће]]. Са такође холандског [[Шри Ланка|Цејлона]] долазио је [[цимет]], а веома важан зачин који је такође узгајан био је и црни [[бибер]]. Бибер су размењивали за [[памук]] из [[Индија|Индије]] и [[сребро]] из [[Јужна Америка|Америке]]. Један од важних извора богатства Компаније била је и трговина унутар архипелага.
Ред 13:
== Преузимање од стране холандске владе након 1799. ==
[[Датотека:Westtimor 1911.png|лево|мини|Холандски (наранџасто) и португалски (зелено) Тимор 1911.]]
 
Крајем [[18. век]]а ВОЦ је већ дуго био ''држава у држави''. Након 1799. кад је ВОЦ распуштен и међуфазе у време [[наполеонови ратови|наполеонских ратова]] архипелагом је управљала Британија, да би потом холандска држава преузела управљање.<ref>{{Cite book | last = Kumar | first = Ann | title = Java | publisher = Periplus Editions| year = 1997 | location = Hong Kong | page = 44 | isbn = 962-593-244-5}}</ref> При томе су Британци вратили читаво подручје као јединствену Холандску колонију. Овај процес довршен је 1824. споразумом којим су и замењени британско упориште Бенгкулен (данас [[Бенгкулу]]) на Суматри за Малаку до тада холандско упориште на [[Малајско полуострво|Малајском полуострву]]. Тако су колонијалне силе рационално заокружиле своја подручја утицаја.
 
Холандска влада наставила је ВОЦ-ов омиљени начин владања овим подручјима, индиректно, преко индонежанских кнежева.
Линија 20 ⟶ 21:
 
== Колонијалне трупе ==
Још у време постојања Источноиндијске компаније већи део ангажованих војника био је регрутован из редова немачких добровољаца. Иста пракса настављена је и касније. До 1900. удео нехоланђана у европском особљу био је значајно изнад 50%, док се тај удео касније кретао око једне трећине. Од локалног становништва, врбовани су углавном Јаванци које се сматрало ратоборнима, и претежно [[хришћанство|хришћански]] Амбонежани. За стражарске службе и сузбијање герилаца у [[Аћех]]у још 1890-их образоване су помоћне јединице.<ref name=autogenerated1 />
 
== Други светски рат и независност ==
[[Датотека:Soekarno.jpg|мини|десно|Сукарно]]
 
Након јапанског [[напад на Перл Харбор|напада на Перл Харбор]], холандска влада у [[егзил]]у, заједно с [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-ом и [[Уједињено Краљевство|Великом Британијом]] и другим земљама, објавила је рат [[Јапанско царство|Јапану]]. Од 16. јануара 1941. до 8. марта 1942. Јапан је освојио читаво подручје Холандске Индије,<ref>{{cite web | url = http://www.britannica.com/eb/article-22819/Indonesia | title = Indonesia :: Japanese occupation| accessdate = 21 January 2007| author = Encyclopædia Britannica Online| authorlink = Encyclopædia Britannica| year = 2007| quote = Though initially welcomed as liberators, the Japanese gradually established themselves as harsh overlords. Their policies fluctuated according to the exigencies of the war, but in general their primary object was to make the Indies serve Japanese war needs.}}</ref><ref>{{cite journal |title=Dutch Attitudes towards Colonial Empires, Indigenous Cultures, and Slaves |journal=Eighteenth-Century Studies |volume=31 |issue=3 |author=Gert Oostindie and Bert Paasman |pages=349–355 |year=1998 |url=http://muse.jhu.edu/journals/eighteenth-century_studies/v031/31.3oostindie.html |doi=10.1353/ecs.1998.0021 |ref=harv}}; {{cite book |last=Ricklefs |first=M.C. |title =History of Modern Indonesia Since c.1300, second edition |publisher=MacMillan |year=1993 |location=London |pages= |url= |doi= |isbn=0-333-57689-6}}</ref> а 9. марта објављена је нападачима безусловна предаја<ref>[http://www.jop-kriegskunst.de/IIwelt/usa/midway.htm Историја умећа ратовања, задња измена 19. 7. 2008.]</ref>. Подручје је све до краја рата 1945. остало у јапанским рукама. Јапанци су за то време подржавали индонежански национални покрет предвођен [[Сукарно]]м и [[Мохамед Хата|Мохамедом Хатом]].
 
Након [[капитулација Јапана|јапанске капитулације]] 15. августа 1945. републиканац Сукарно објавио је независност Холандске Индије. Холандија то није прихватила, него је покушала да обнови своју власт. У прелазном раздобљу, према договору јапанске трупе су, надзиране Британцима, и даље бринуле за ред и мир. У том времену републиканци су успели да овладају великим деловима Јаве и неким другим подручјима. У две војне акције, [[еуфемизам|еуфемистички]] назване ''полицијскима'', Холанђани су вратили велике делове тих подручја под своју контролу. Но, светска јавност, међу осталима и САД од чије финансијске подршке је Холандија зависила, осудиле су акције.
 
Холандија је признала независност Индонезије 27. децембра 1949.<ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/decolonization/nonselfgov.shtml|title=The United Nations and Decolonization - Trust and Non-Self-Governing Territories (1945-1999)|publisher=[[United Nations]]|access-date=10 December 2018}}</ref> но задржала је суверенитет над [[Холандска Нова Гвинеја|Холандском Новом Гвинејом]] до 1962. када је, под притиском САД, прихватила предају и тог подручја Индонезији.<ref name="amazon.com">{{Cite book|title=Surabaya City Of Work: A Socioeconomic History, 1900–2000 (Ohio RIS Southeast Asia Series): Howard Dick: 9780896802216: Amazon.com: Books|work=amazon.com|isbn = 978-0896802216|last1 = Dick|first1 = Howard W.|year=2002}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://en.wikisource.org/wiki/Page:The_New_International_Encyclop%C3%A6dia_1st_ed._v._18.djvu/816|title=Page:The New International Encyclopædia 1st ed. v. 18.djvu/816 - Wikisource, the free online library|website=en.wikisource.org|access-date=2018-12-27}}</ref> При томе, као један од услова Холандија је захтевала провођење [[референдум]]а у Папуи о припајању Индонезији. Индонезија је манипулисала референдумом у своју корист, но [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] су га службено признале.
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book | title = [[Sejarah Film 1900–1950: Bikin Film di Jawa]] |trans-title=History of Film 1900–1950: Making Films in Java | language = Indonesian | last = Biran | first = Misbach Yusa | authorlink = Misbach Yusa Biran | location = Jakarta | publisher = Komunitas Bamboo working with the Jakarta Art Council | year = 2009 | isbn = 978-979-3731-58-2 | ref = harv }}
* Cribb, R.B., Kahin, A. ''Historical dictionary of Indonesia'' (Scarecrow Press, 2004)
* Dick, Howard, et al. ''The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800-2000'' (U. of Hawaii Press, 2002) [https://www.questia.com/read/101433400/the-emergence-of-a-national-economy-an-economic-history online edition]
* {{Cite book |last=Friend |first=T. |title=Indonesian Destinies |publisher=Harvard University Press |year=2003 |isbn=0-674-01137-6}}
* {{cite book | url = https://books.google.com/books?id=m4DVrBo91lEC | title = Indonesian Cinema: National Culture on Screen | isbn = 978-0-8248-1367-3 | author1=Heider | first1=Karl G | year = 1991 | publisher = University of Hawaii Press | location = Honolulu | ref = harv }}
* {{Cite book| last =Reid| first =Anthony| authorlink =| coauthors =| title =The Indonesian National Revolution 1945–1950| publisher =Longman Pty Ltd| year =1974| location =Melbourne| pages =| url =| doi = | isbn =0-582-71046-4}}
* Nieuwenhuys, Rob ''Mirror of the Indies: A History of Dutch Colonial Literature'' - translated from Dutch by E. M. Beekman (Publisher: Periplus, 1999) [https://books.google.com/books?id=I4I7D3U19OsC&printsec=frontcover&dq=Mirror+of+the+Indies:+a+history+of+Dutch+colonial+literature&hl=en&ei=L5SkTOS_MpWQ4Qa6sJTuDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false Google Books]
* {{cite thesis | type = Bachelor's of History Thesis | chapter = Sekilas Perkembangan Perfilman di Indonesia |trans-chapter=An Overview of the Development of Film in Indonesia | language = Indonesian | title = Kebijakan Pemerintahan Orde Baru Terhadap Perfilman Indonesia Tahun 1966–1980 |trans-title=New Order Policy Towards Indonesian Films (1966–1980) | last = Prayogo | first = Wisnu Agung | year = 2009 | publisher = University of Indonesia | ref = harv }}
* {{Cite book|last=Ricklefs|first=M.C. |year=1991 |title=A Modern History of Indonesia, 2nd edition|pages= chapters 10–15 |publisher=MacMillan|isbn=0-333-57690-X |nopp=true}}
* {{Cite book |last=Taylor |first=Jean Gelman |title=Indonesia: Peoples and Histories |publisher=Yale University Press |year=2003 |location= New Haven and London |isbn=0-300-10518-5}}
* {{Cite book|last=Vickers |first=Adrian |title=A History of Modern Indonesia |publisher=Cambridge University Press |year=2005 |isbn=0-521-54262-6}}
* Booth, Anne, et al. ''Indonesian Economic History in the Dutch Colonial Era'' (1990)
* Borschberg, Peter, ''The Dutch East Indies'' (2016), DOI: 10.1002/9781118455074.wbeoe276
* Bosma U., Raben R. ''Being "Dutch" in the Indies: a history of creolisation and empire, 1500–1920'' (University of Michigan, NUS Press, 2008), {{ISBN|9971-69-373-9}} [https://books.google.com/books?id=47wCTCJX9X4C&dq=Carel+Pieter+Brest+van+Kempen&source=gbs_navlinks_s]
* Bosma, Ulbe. [http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:0159-20110201137 ''Emigration: Colonial circuits between Europe and Asia in the 19th and early 20th century''], [[European History Online]], Mainz: [[Institute of European History]], 2011, retrieved: 23 May 2011.
* Colombijn, Freek, and Thomas Lindblad, eds. ''Roots of violence in Indonesia: Contemporary violence in historical perspective'' (Leiden: KITLV Press, 2002)
* Dick, Howard, et al. ''The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800-2000'' (U. of Hawaii Press, 2002) [https://www.questia.com/read/101433400/the-emergence-of-a-national-economy-an-economic-history online edition]
* Elson, Robert. ''The idea of Indonesia: A history'' (Cambridge University Press, 2008)
* [[Fernand Braudel|Braudel, Fernand]], ''The perspective of the World'', vol III in ''Civilization and Capitalism'', 1984
* {{cite book|author=Furnivall, J. S. |title=Netherlands India: A Study of Plural Economy|url=https://books.google.com/books?id=qiARYzj_QL8C&pg=PR9|year=1944|publisher=Cambridge U.P.|page=viii|isbn=9781108011273}}, comprehensive coverage
* Gouda, Frances. ''Dutch Culture Overseas: Colonial Practice in the Netherlands Indies, 1900-1942'' (1996) [https://www.questia.com/read/37803874/dutch-culture-overseas-colonial-practice-in-the-netherlands online]
* Nagtegaal, Luc. ''Riding the Dutch Tiger: The Dutch East Indies Company and the Northeast Coast of Java, 1680–1743'' (1996) 250pp
* Robins, Nick. ''The Corporation that Changed the World: How the East India Company Shaped the Modern Multinational'' (2006) [https://www.amazon.com/The-Corporation-that-Changed-World/dp/0745325238/ excerpt and text search]
* Taylor, Jean Gelman. '' The Social World of Batavia: Europeans and Eurasians in Colonial Indonesia'' (1983)
* {{cite journal |title=The Petroleum Industry in Indonesia before the Second World War |first=J. Thomas |last=Lindblad |journal=Bulletin of Indonesian Economic Studies |volume=25 |number=2 |year=1989 |pages=53–77}}
* [[K. M. Panikkar|Panikkar, K. M.]] (1953). Asia and Western dominance, 1498-1945, by K.M. Panikkar. London: G. Allen and Unwin.
{{рефенд}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category-inline|Dutch East Indies}}
* [http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/?lang=en&coll=collections:a0077&q=(%22dutch+indies%22) 11 Dutch Indies objects in 'The European Library Harvest']
* Cribb, Robert, ''Digital Atlas of Indonesian History'' [https://web.archive.org/web/20120119042918/http://www.indonesianhistory.info/pages/chapter-4.html]
* [http://search.theeuropeanlibrary.org/portal/en/search/publisher/KB/%28%22netherlands+indies%22%29.query Historical Documents of the Dutch Parliament 1814–1995]
* [http://www.houseofdavid.ca/frnlus.htm Parallel and Divergent Aspects of British Rule in the Raj, French Rule in Indochina, Dutch Rule in the Netherlands East Indies (Indonesia), and American Rule in the Philippines]
* [https://web.archive.org/web/20110718172021/http://ir.lib.hiroshima-u.ac.jp/metadb/up/kiyo/AA11747932/KJ00004184403.pdf Yasuo Uemura, "The Sugar Estates in Besuki and the Depression" ''Hiroshima Interdisciplinary Studies in the Humanities'', Vol.4 page.30-78]
* [https://web.archive.org/web/20110718172109/http://ir.lib.hiroshima-u.ac.jp/metadb/up/kiyo/AA11747932/KJ00004184387.pdf Yasuo Uemura, "The Depression and the Sugar Industry in Surabaya" ''Hiroshima Interdisciplinary Studies in the Humanities'', Vol.3 page.1-54]
* {{Cite Collier's|wstitle=Surabaya|short=x}}
* {{Cite NIE|wstitle=Surabaya (city)|display=Surabaya or Soerabaya. The largest city in Java|short=x}}
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Холандске колоније]]