Мали Иђош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Пропаст краја почео је [[1514]]. године. Устанак [[Ђерђ Дожа|Доже Ђерђа]] осим материјалне штете, конфисковања стоке однео је и неизмерно много људских живота. Поврх свега десио се и пораз код [[Мохачка битка|Мохача.]]
 
Сулејман и и његови везири су са својом војском након победе на повртакуповратку прошли пределом између [[Дунав]]а и [[тиса|Тисе]]. Институционална владавина турака започиње након пада Будима, [[1541]]. године. Након мохачке погибељи и село је опустошено али се не зна тачно када. Чињеницу о изумирању села потврђује сегедински турски запис за порез [[1553]]-54 године. Овом запису претходи сегедински устанак против турака из [[1552]]. године. Након почетничке среће становници Реске беже у Иђош испред турске војске, где их и затиче пописивање за порез.
 
Касније у турским записима о порезу Мали Иђош се помиње у суботичком пашалуку са 18 [[кућа]] порезника од [[1580]]. до 1582. године, Велики Иђош са 17 кућа порезника [[1580]]. године и са 23 [[кућа]] поразника [[1590]]. године. [[1652]]. године Иђошани порез плаћају Ференцу Вешеленију. [[1655]]. године када се спроводило даривање имања оба Иђоша прелазе у власништво Адама Вешеленија. Оба села пропадају до краја [[17. век|XVII века]]. [[1703]]. године обе пусте се још помињу као засеоци из турског доба. Током спровођења мера везаних за погранични појас, када се између осталог записују имања камаре, оба села се помињу као пусте. На једном документу се називају Киш Хиђош и Наги Хигијош а на другом -{Parvohygoš i Magnohygioš.}- Недуго затим камара даје у закуп атаре оба села деградирана у пусту.