Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 482:
Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%<ref>[http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006.]{{dead link|date=July 2018}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, праћена недовољним економским реформама.{{чињеница|date=09. 2009. }} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.{{чињеница|date=09. 2009. }}
Хрватска има огроман спољни дуг <ref>{{cite web|url=http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 | title = Lider Press - Osam pogrešnih statističkih signala o 2006 | publisher = Liderpress.hr |date=| accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927202859/http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 |archive-date=27. 9. 2007 |dead-url=yes }}</ref>, и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске{{чињеница|date=06. 2013. }}<!--
{{double image|center|Dubrovnik-port.jpg|300| Makarska1391.JPG |300|<center>[[Дубровник]], хрватска туристичка дестинација|<center>Плажа у [[Макарска|Макарској]]}}
| |||