Помјесна црква — разлика између измена

Једна Црква се кроз [[Литургија|литургију]] заправо јавља као многе цркве тј. као многе литургијске заједнице не престајући да буде једна Црква. Свака епархија и свака помјесна црква јесте „Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква” уколико су у међусобној заједници и литургијском, догматском и канонском јединству. Помјесне цркве могу бити [[Аутокефална црква|аутокефалне]] и [[Аутономна црква|аутономне]]. Аутокефалност је независност помјесне цркве у њеном унутрашњем животу док је аутономија тек самосталност помјесне цркве која јој се признаје у оквиру аутокефалне цркве. Међу аутокефалним црквама на прва четири мјеста налазе се древне патријаршије ([[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска патријаршија|Александријска]], [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимска]]), а најбројнија је [[Руска православна црква]]. Најстарија црквена аутономија је [[Синајска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]], а најмлађа је [[Православна охридска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Свака помјесна црква има своју канонску територију и једна територија може се налазити само под јурисдикцијом једне помјесне цркве. Међутим, изузетак представља тзв. православна дијаспора која данас није ексклузивна канонска територија ниједне помјесне цркве.