Албанска голгота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Повлачење: битно је јер има и на морачи у цг везиров мост,додуше немамо ни чланак о та моста! |
|||
Ред 379:
[[Датотека:Albanska golgota2.jpg|мини|лево|200п|Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста на Белом Дриму. Фотографија [[Риста Марјановић|Ристе Марјановића]].]]
[[Датотека:Serb retreat over snow-covered mountains.jpg|мини|десно|200п|Колона српских војника прелази завејане планине у зиму 1915/16.]]
Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана, недостатак ратног материјала, а пристизала је зима. Ипак, војнополитичко вођство Србије није променило своје схватање савезништва и даљег вођења рата. Прва колона је кренула, 26. новембра [[1915]]. из [[Призрен]]а преко Везировог моста према [[Скадар|Скадру]] и [[Љеш]]у, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, 30. новембра 1915. из Призрена креће друга колона, али другим правцем, преко Љум Куле, [[Пишкопеја|Пишкопеје]], [[Елбасан]]а и [[Тирана|Тиранe]]. А из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем [[Пећ]] - [[Андријевица]] - [[Подгорица]] - [[Скадар]]. Трупе Нових области правцем [[Ђаковица]] - [[Везиров мост (Албанија)|Везиров мост]] - [[Љум Кула]] - [[Скадар]], а Тимочка војска и одреди из западне Македоније преко [[Пишкопеја|Пишкопеје]], [[Дебар|Дебра]] и [[Струга|Струге]] у [[Елбасан]]. Српска влада је кренула 24. новембра из Призрена преко Љум Куле у Скадар, а за њом је кренула [[26. новембар|26. новембра]] 1915. и Врховна команда.
Какво је било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од [[29. новембар|29. новембра]]: ''"Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта"''.
| |||