Љума (област) — разлика између измена

Област Љума се први пут у писаним изворима помиње у [[16. век]]у (1571—1591), као нахија [[Пећки санџак|Пећког санџака]]. У [[17. век]]у албански бискуп [[Франг Барди]] помиње област Љуму као најисточнију границу римокатилчке епархије Сапе.<ref name="Gjabri">Fejzulla Gjabri (Department of Culture of Albania), Information about the Heroic Epos in the Province of Luma</ref> Службеник при српском конзулату у Приштини Бранислав Нушић је у свом путопису из 1894. године подвлачи "Љума је до осамнаестог столећа сва била српска". Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је у Љуми до 1820. године много људи говорили српски језик. [[Иван Ја­стре­бов]] , ру­ски кон­зул у При­зре­ну, помиње како су му Љумани причали да су њихови оцеви још говорили српски. Имена села у Љуми за­др­жа­ла су се и данас још српска, та­ко: [[Топољане]], Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; го­сти се го­сте по три да­на. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.