Пољопривреда у Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Аутоматска замена текста (-www.srbija.sr.gov.yu +www.srbija.gov.rs)
м Бот: Аутоматска замена текста (-www.ekoforum.org.yu +www.ekoforum.org)
Ред 114:
Потрошња [[минерално ђубриво|минералних ђубрива]] износи 36 килограма активне материје по хектару. Примена [[агрохемикалија]] је веома ниска и контролисана организованом мрежом редовне ветеринарске, фитосанитарне и санитарне контроле.
 
У Србији је систем за [[наводњавање]] инсталиран на 180.000 хектара, али се наводњава свега 30.000-40.000 хектара, што заједно са баштама и неким новијим системима представља мање од 1% ораниица које се наводњавају. До пре десетак година у Србији се наводњавало 190-000 хектара обрадивог земљишта<ref>[http://www.ekoforum.org.yu/index/vest.asp?vID=1485 Вест на сајту -{www.ekoforum.org.yu}-]</ref>. У [[Војводина|Војводини]] се наводњавају веће површине него у Централној Србији, а повртарске културе наводњавају се и у [[Мачва|Мачви]], околини [[Лесковац|Лесковца]], [[Неготинска низија|Неготинској низији]] и [[Поморавље|Поморављу]]. Већих улагања у систем наводњавања у Србији није било последњих 15-ак година, тако да је њихова старост око 25 година. Због овако малог процента наводњавања нису искоришћене могућности веће производње шећерне репе, сунцокрета, [[соја|соје]], поврћа и сточних крмива.
 
[[Свиње]] су најзаступљеније у сточном, а [[оранице]] и баште у земљишном фонду. Потенцијали [[ливада]], [[пашњак]]а и ораница нису довољно искоришћени за интензивнију и већу сточарску производњу.