Војнић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситне грешке |
Нема описа измене |
||
Ред 41:
Србе су убијали свим могућим оружјем и оруђем. У шуму звану „Лускоња“ на путу између Војнића и Тушиловића, усташе су довеле око 400 Срба, „наредиле боље обученима да скину одела па их све побили чекићем и будацима у главу“. Очевидац каже: „Немогуће је описати пером или изрећи људским језиком грозоте и патње тих мученика. Спасење је било за онога, који је добио јачи ударац у главу од кога је одмах умро, али су биле муке за оне мученике који су добили слабије ударце у главу, па су се неколико дана неисказано мучили, чувани од зликоваца, да не би случајно од кога били спашени.
У село [[Војишница|Војишницу]], срез Војнић, 29. јула 1941. године дошле су усташе из Загреба заједно са шефом загребачке полиције Владимиром Церовским „и кога су год од Срба нашли на путу, пред кућом или у кући тога су хватали и трпали у камионе“. Почетком августа усташе су наставиле хапшење Срба у Војнићу и околини“. “Већ рано у зору растурили су се по српским селима, пуцали и купили Србе.<ref>Душан Еромић, приватни чиновник из Војнића, Београд 28.9.1941. год. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.<ref>Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.</ref>
| |||