'''Електрична импеданса''', или једноставно '''импеданса''' јесте мера отпора [[синус]]оидалној [[електрична струја|електричној струји]]. Концепт електричне импедансе омогућава примену [[Омов закон|омовог закона]] у анализи електричних кола [[наизменична струја|наизменичне струје]]. За разлику од [[електрични отпор|електричног отпора]] који је интуитивно лакше схватљива манифестација особине материје да пружа отпор протоку електричне струје (што не зависи од променљивости струје) и изражава се једним бројем, импеданса електричног кола може имати поред ове реалне вредности још и компоненту која зависи од фреквенције. Ова компонента импедансе је друге природе (није у питању особина материје већ геометрија проводника) у односу на отпор те се не може сабирати са првом. Тако се ради јединственог представљања импедансе користи [[комплексан број]] у којем реални део представља отпор, често називан термогени отпор јер је он узрок грејања проводника, и имагинарни део, који се понекад зове индуктивни отпор мада није прави отпор а није обавезно ни индуктиван.
== Устаљена наизменична струја ==
Ред 15:
:<math>V = V_\mathrm{m} e^{j \phi} \,</math>
''V'' се назива [[фазор|фазорским]]ским представником ''v(t)''. ''V'' је константан комплексни број. За коло у устаљеном наизменичном режиму, сви напони и струје у колу имају фазорске представнике докле год су сви извори исте фреквенције. Односно, сваки напон и струја се могу представити комплексним бројем. За анализу једносмерних кола, сваки напон и струја су представњени константним [[реалан број|реалним бројем]]. Стога, може се закључити да правила која важе у анализи кола једносмерне струје могу да се примене и на кола наизменичне струје коришћењем комплексних бројева уместо реалних.
== Дефиниција електричне импедансе ==
Ред 37:
:::где је
::::<math>r_e = z_e \cos \phi \,</math> реалан део коплексне електричне импедансе, назване '''ефективна електрична импеданса''', и
