Википедија

Азотемија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
| MeshID = D053099
}}
'''Азотемија''' ''(од грч. речи '''azoton''' = азот , и '''haima''' = крв )'' или '''уремија''' један је од [[Метаболизам|метаболичких поремећаја]], који се карактерише накупљањем [[азот]]них једињења ([[уреа|урее]]) у крви, због брзог губљења бубрежне функције у неколико дана или недеља. Најчешће је последица тежих повреда, болести или хируршког захвата, а понекад и брзих прогресивних примарних нефропатија (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефросклероза). Азотемија је један од редовних пратилац и карактеристика акутне и хроничне бубрежне инсуфицијенције, без обзира на узрок који је изазвао. За разлику од акутне, хронична бубрежна инсуфицијенција (ХБИ) је вишегодишњи процес у коме азотемија може дуго остати недијагностикована.<ref>Kumar, Vinay; Fausto, Nelson; Fausto, Nelso; Robbins, Stanley L.; Abbas, Abul K.; Cotran, Ramzi S. . ''Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease (7th ed.).'' Philadelphia, Pa.: Elsevier Saunders. {{page|year=2005|isbn=978-0-7216-0187-8|pages=960,1012}}</ref>
 
До значајног накупљања азотних материја у крви, и појаве азотемије, долази тек у фази када је већ изгубљено око 60% бубрежне функције или у трећем степену хроничне бубрежне инсуфицијенције. Дијагноза се заснива на лабораторијским тестовима бубрежне функције, укључујући [[креатинин]] у серуму, индекс бубрежног застоја и седимент мокраће. Друге методе дијагностика потребн асу за утврђивање узрока азотемије. Како у току развоја азотемије постепено долази и до нарушавања нутритивног статуса, настаје један од облика [[Малнутриција|малнутриције]], која се може јавити код 44% болесника са азотемијом, пре одласка на [[Дијализа|дијализу]].<ref>Bauer JH, Brooks CS, Burch RN. ''Renal function studies in man with advanced renal insufficiency.'' Am J Kidney Dis. 1982;11:30–35.</ref>
Ред 36:
 
=== Послебубрежна азотемија ===
Овај облик азотемије или опструктивне нефропатије, последица је различитих облика зачепљења (опструкције) у сабирним и изводним путевима мокраћног система. Јавља се у 5-10% случајева. Зачепљење се може формирати и у каналићима због снижавања кристалног или беланчевинастог садржаја. Тај облик АБИ обично спада у постбубрежне јер је механизам опструктивни. Заустављен проток ултрафилтрата у тубулима или у дисталнијим деловима повећава притисак у Бовмановој капсули и снижава вредност гломеруларног филтрата. Зачепљење ремети и проток кроз бубреге: који се у почетку повећава због пораста притисак у капиларима гломерула због пада отпора у аферентној артериоле, да би након 3-4 часо проток смањио толико, да је након 24 часа, од нормалних вредности, мањи од 50%, због повећаног отпора у бубрежним крвним судовима. Реноваскуларна резистенција се нормализује тек недељу дана након прекида 24 часовног зачепљења. Да би се развила значајна азотемија, зачепљење уретера мора бити обострана (изузев ако не постоји само један). Зачепљење излаза из бешике највероватније је водећи узрок изненадног, често потпуног престанка лучења мокраће код мушкараца.<ref>Goljan, Edward F. . ''Rapid Review Pathology'' (2nd ed.). Mosby. {{page|year=2007|isbn=978-0-323-04414-1|pages=396–398396-398}}</ref>
 
== Клиничка слика ==
Ред 51:
== Дијагноза ==
На АИБ се сумња ако се констатује пад измокравања и пораст азотемије. Следећим дијагностичким тестовима; утврђује се врста [[Акутна бубрежна инсуфицијенција|АБИ]] и тражи узрок; прегледом у крви комплетна крвна слика, уреја, креатинин и електролити и мокраћи одређивањем концентрација натријума и креатинина уз микроскопски преглед седимента.<ref>Fenske W, Stork S, Koschker AC, et al. ''Value of fractional uric acid excretion in differential diagnosis of hyponatremic patients on diuretics''. J Clin Endocrinol Metab. 2008 Aug. 93(8):2991-7.</ref>
 
* Прогресивни пораст серумског креатинина је дијагностички податак за [[Акутна бубрежна инсуфицијенција|АБИ]]. [[Креатинин]] се повећава брзином до 180 μmol/L (2 mg/дан), зависно о стварању (које је сразмерно мршавој телесној маси) и укупној телесној води. Пораст већи од180 μmol/L/дан говори за хиперпродукцију због рабдомиолизе.
* Уреа може расти брзином 3,6-7,1 mmol/L/дан (10-20 mg/dl/дан), али су налази непоуздани јер је уреја неретко повишена због убрзане разградње беланчевина након хируршког захвата, трауме, примене кортикостероида, опекотина, трансфузијских реакција или унутрашњег крварења.
Линија 66 ⟶ 65:
|}
Други лабораторијски налази су прогресивна ацидоза, хиперкалијемија, хипонатремија и анемија.
 
* Ацидоза је обично умерена, с HCO<sub>3</sub> у плазми од 15 до 20 mmol/L.
* [[Hiperkalijemija|Калијемија]] расте полако, међутиме код убрзаног катаболизма зна да попрасте и за 1-2 mmol/дан.
Линија 104 ⟶ 102:
{{напомене}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|230em}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Азотемија”