База (хемија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 4:
'''Базе''' или ''лужине'' ([[grčki jezik|grč.]] ''βάση'', ''basé – основа, фундамент'') је једна од основних категорија [[хемијско једињење|хемијских једињења]].<ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Базе су у ужем смислу сви једињења, која у воденим растворима могу градити хидроксидне [[јон]]е (-{OH<sup>−</sup>}-), те тако повисити [[pH vrednost|-{pH}-]] вредност раствора. Хидроксилни јони су хемијска једињења која из [[киселине|киселина]] могу преузети [[протон]]е дајући молекуле [[вода|воде]]. Стога је база на неки начин супротност киселинама те се с њима [[неутрализација (хемија)|неутрализира]]. У ширем смислу, разни базно-киселински концепти описују далеко ширу палету хемијских реакција, који прелазе оквире особина хидроксидних јона у води. Од посебног значаја су концепти по Луису (Луисове базе и Луисове киселине),<ref>{{cite web| url = http://goldbook.iupac.org/B00601.html| title = IUPAC Gold Book — base| accessdate = 18. 4. 2013.| archiveurl = https://www.webcitation.org/6GGygQCl7?url=http://goldbook.iupac.org/B00601.html| archivedate = 30. 04. 2013|dead-url=no|df=}}</ref> те према Пеарсону, који наводи поделу на јаке и слабе киселине и базе.<ref>{{Cite book || last = Рудзитис| first = Е. Г.. || last2 = Фельдман| first2 = Г. Ф.. | title = Химия. Неорганическая химия. Органическая химия. 9 класс | issue = 13-е изд | location = М. | publisher = Просвещение | year = 2009|isbn=978-5-09-021-625-8|pages= }}</ref>
Већина база су супстанце које производе [[хидроксид]]не јоне (ОХ<sup>−</sup>) у воденим растворима, и стога се класификују као [[Теорије киселина и база|Аренијусове басе]].<ref name="ХЭ">{{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |isbn=978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия|pages= 393—395}}</ref> Да би супстанца била класификована као Аренијусова база, она мора да формира хидроксилне јоне у воденом раствору. Аренијус је сматрао да је неопходно да база садржи хидроксид у својој структури. Из тог разлога је Аренијусов модел ограничен, пошто се њиме не могу објаснити базна својства [[амонијак]]а у воденом раствору (-{NH<sub>3</sub>}-), као ни његових органских деривата ([[Amin (hemija)|амина]]).<ref name="Chemistry 9E">''Chemistry'', 9th Edition. Kenneth W. Whitten, Larry Peck, Raymond E. Davis, Lisa Lockwood, George G. Stanley. {{page| year = 2009|isbn=978-0-495-39163-0|pages= }} Page 363</ref> Исто тако постоје базе које не садрже хидроксидни јон, али ипак реагују с водом, што доводи до повећања концентрације хидроксидног јона.<ref name="Chemical Principles">{{citeCite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015|pages= 257}}</ref> Пример тога је реакција између амонијака и воде, чиме се формира амонијак и хидроксид.<ref name="Chemical Principles"/> У овој реакцији амонијак је база пошто он прима протон од молекула воде.<ref name="Chemical Principles"/> Амонијак и друге базе сличне њему обично имају способност формирања везе са протоном услед слободног електронског пара који поседују.<ref name="Chemical Principles"/> У општијој [[Бронстед-Лоријева теорија киселина и база|Бронстед-Лоријевој теорији киселина и база]], база је супстанца која може да прими [[хидрон (хемија)|јоне водоника]] (-{H<sup>+</sup>}-) — иначе познате као [[протон]]и.
 
[[Датотека:Autoprotolyse eau.svg|thumb|center| upright = 1.5|Аутојонизациона равнотежа]]
Ред 245:
 
== Литература ==
* {{Cite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015|pages= 257}}
* {{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |isbn=978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия|pages= 393—395}}
{{refbegin|2}}