Википедија

Azot-dioksid — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м BokicaK је преместио страницу Azot dioksid на Azot-dioksid преко преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravopis; козметичке измене
Ред 41:
}}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
| Formula = {{Chem|NO|2}}<sup>•</sup>
| MolarMass = 46.0055 -{g mol}-<sup>-1</sup>
| ExactMass = 45.992903249 -{g mol}-<sup>-1</sup>
| Appearance = narandžasti gas
| Density = 2.62 -{g dm}-<sup>-3</sup>
| BoilingPtC = 21
| Solubility = Reaguje
| VaporPressure = 98.80 -{kPa}- (at 20 °-{C}-)
| RefractIndex = 1.449 (na 20 °-{C}-)
}}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
Ред 73:
[[Azot tetroksid]]<br />
[[Azot trioksid]]<br />
[[Azot -monoksid]]<br />
[[Azot suboksid]]
}}
}}
'''Azot -dioksid''' je [[hemijsko jedinjenje]] sa [[hemijska formula|formulom]] {{chem|NO|2}}. On je jedan od nekoliko [[azotni oksidi|oksida azota]]. {{chem|NO|2}} je intermedijar u industrijskoj sintezi [[azotna kiselina|azotne kiseline]]. Milioni tona ove kiseline se proizvedu svake godine. Ovaj crveno smeđi [[Toksičnost|toksični]] [[gas]] ima karakteristični oštar miris. On je [[Zagađenje vazduha|zagađivač vazduha]]. Azot -dioksid je [[Paramagnetizam|paramagnetičan]] povijeni molekul sa -{C<sub>2v</sub>}- [[molekulska simetrija|simetrijom]].
 
== Osobine ==
Azot -dioksid ima [[molarna masa|molarnu masu]] od 46.0055, te je teži od vazduha, čija prosečna molarna masa je 28.8. Na osnovu [[Jednačina stanja idealnog gasa|zakona o idealnim gasovima]], -{NO}-<sub>2</sub> je gušći od vazduha.
 
Dužina [[hemijska veza|veze]] između atoma azota i kiseonika je 119.7 [[pikometar|-{pm}-]]. Ova dužina veze je konzistentna sa redom veze od jedan i jedna četvrtina, kao u [[ozon]]u (O<sub>3</sub>). Osnovno [[Energetski nivoi|elektronsko stanje]] azot -dioksida je [[stanje dubleta]], pošto postoji jedan nespareni elektron koji je delokalizovan preko obe veze.
 
== Pojava ==
Ред 91:
Ravnoteža je karakterisana sa -{{{nowrap|1=ΔH = −57.23 kJ/mol}}}-, te je reakcija egzotermna. Na višim temperaturama ravnoteža se pomera na levo. Bezbojni dijamagnetik -{{{chem|N|2|O|4}}}- se može dobiti kao čvrsta materija sa tačkom topljenja na −11.2&nbsp;°-{C}-.<ref name="Holleman&Wiberg1st">{{Holleman&Wiberg1st}}</ref>
 
== Priprema i reakcije ==
Azot -dioksid tipično nastaje putem oksidacije [[azot -monoksid]]a kiseonikom u vazduhu:<ref name="Holleman&Wiberg1st"/>
:-{2 NO + {{chem|O|2}} → 2 {{chem|NO|2}}}-
 
Ред 103:
 
Alternativno, redukcija koncentrovane azotne kiseline metalom (kao što je bakar) se može koristiti.
:-{4 {{chem|HNO|3|}} + Cu → Cu(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub> + 2 {{chem|NO|2}} +2 H<sub>2</sub>O}-
 
Finalno dodavanjem koncentrovane azotne količine kalaju nastaje {{chem|-{NO}-|2}} i [[kalajni oksid|kalajna kiselina]] kao sporedni proizvod.
:-{4HNO<sub>3</sub> + Sn → H<sub>2</sub>O + H<sub>2</sub>SnO<sub>3</sub> + 4 NO<sub>2</sub>}-
 
== Reference ==
{{reflist|2}}
 
== Spoljašnje veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
* [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0930.htm Međunarodna karta hemijske bezbednosti 0930]
* [http://www.npi.gov.au/substances/oxides-nitrogen/index.html Oksidi azota]
 
[[Категорија:Неорганска једињења азота]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Azot-dioksid”