Википедија

Квантна механика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 7:
Овако замишљена теорија је формулисана различитим [[специјално изведеним математичким формалностима]]. У једној од њих, математичка функција, [[Квантно стање|таласна функција]], обезбеђује информације о [[амплитуди вероватноће]] позиције, импулса и других физичких особина честица.
 
Важне примене квантне теорије <ref>Matson, John. "What is Quantum Mechanics Good for?".Scientific American. Приступљено 18. May05 2016.</ref> проналазимо у суперпроводним магнетима, [[Светлећа диода|LED диодама]] и [[ласер]]има, као и у [[транзистор]]има и [[Poluprovodničke komponente|полупроводницима]] који се могу наћи у [[микропроцесор]]у, [[електронски микроскоп|електронском микроскопу]] или уређају за [[магнетна резонанца|нуклеарну магнетну резонанцу]]. Такође налази примену и у многим биолошким и физичким феноменима.
 
== Скраћена историја ==
Ред 13:
Научна истраживања о идентификовању таласне особине светлости почињу у 17. и 18. веку, када су научници [[Роберт Хук]], [[Кристијан Хајгенс]] и [[Леонард Ојлер]] предложили теорију о таласној особини светлости, заснованој на експерименталним опажањима.<ref>[[Max Born]] & Emil Wolf, Principles of Optics, 1999, Cambridge University Press</ref> Давне 1803. године, [[Томас Јанг]], енглески научник који је владао знањем из више различитих грана науке, извео је познати [[експеримент са двоструким прорезом]], који је касније описан у раду под насловом ''О природи светлости и боја'' . Експеримент је играо главну улогу у генералном прихватању теорије [[таласне карактеристике светлости]].
 
Већ 1838. године [[Мајкл Фарадеј]] проналази [[Katodni zrak|катодне зраке]]. Ове студије пропраћене су изјавом [[Густаф Кирхоф|Густава Кирхофа]] из 1859. године о зрачењу црног тела, такође предлогом [[Лудвиг Болцман|Лудвига Болцмана]] да стање енергије физичких система може бити дискретно, те на крају и квантном хипотезом [[Макс Планк|Макса Планка]] из 1900. године.<ref>{{Cite book| author1 author= Mehra, J.| author2 = Rechenberg, H.| title = The historical development of quantum theory| location = New York| publisher = Springer-Verlag| year = 1982|isbn=978-0-387-90642-3| pages= }}</ref> Планкова хипотеза да се енергија зрачи и апсорбује у дискретним "порцијама" (односно квантима) се врло прецизно поклапа са посматраним шаблоном зрачења црног тела.
 
[[Wilhelm Wien|Вилхелм Виен]], 1896. године емпиријски утврђује [[Wien's law|Винов закон]] о прерасподели [[Зрачење|зрачења]] црног тела. [[Лудвиг Болцман]] долази до истих закључака независно, разматрајући [[Максвелове једначине]]. Међутим, то је важило само у случају високих фреквенција. Касније, Планк исправља овај модел користећи Болцманову статистичку интерпретацију термодинамике и предлаже [[Планков закон]], који води ка развијању квантне механике.
Ред 27:
где је <math>h</math> [[Планкова константа]].
 
Планк је пажљиво инсистирао да је ово просто један аспект процеса апсорпције и емитовања зрачења и да нема никаквих веза са ''физичком реалношћу'' саме радијације (зрачења).<ref>[[Thomas Samuel Kuhn|Kuhn, T. S.]] . ''Black-body theory and the quantum discontinuity 1894-1912''. Oxford: Clarendon Press. {{page| year = 1978|isbn=978-0-19-502383-1| pages= }}</ref> У ствари, Планк је сматрао своју [[Квантна хипотеза|квантну хипотезу]] математичким триком како би добио одговор више него ли неким великим открићем.<ref>Kragh, Helge (1 December 2000), [http://physicsworld.com/cws/article/print/373 ''Max Planck: the reluctant revolutionary''], PhysicsWorld.com</ref> Било како било, већ 1905. године [[Алберт Ајнштајн]] је интерпретирао Планкову квантну хипотезу реалистички, још је искористивши како би објаснио фотоелектрични ефекат, где светло емитовано према неком материјалу може избацити електроне из тог материјала. Алберт Ајнштајн је 1921. године за свој рад, добио Нобелову награду за физику.
 
Ајнштајн је даље развијао своју теорију како би показао да електромагнетни талас, као што је светлост, може такође да се опише као честица (која је касније названа [[фотон]]), уз помоћ дискретног кванта енергије који је зависио од своје фреквенције.
Ред 146:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Harrison| first = Edward| title = Cosmology: The Science of the Universe| url = https://books.google.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA239| year = 2000| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66148-5| pages= 239}}
* {{Cite book | ref = harv | author1author = Mehra, J.| author2 = Rechenberg, H.| title = The historical development of quantum theory| location = New York| publisher = Springer-Verlag| year = 1982|isbn=978-0-387-90642-3| pages= }}
* Слободан Мацура, Јелена Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004. (стара квантна теорија и већина утемељиваћких експериментата)
* Пол Дирак, ''The Principles of Quantum Mechanics'' (1930)
* {{Cite book | ref = harv | last = Griffiths| first = David J.| title = Introduction to Quantum Mechanics| location = | publisher = Prentice Hall| year = 1995|isbn=978-0-13-111892-8| pages= }}
* Ричард Фејнман, Robert B. Leighton and Matthew Sands (1965). ''The Feynman Lectures on Physics'', Addison-Wesley.
* Hugh Everett, Relative State Formulation of Quantum Mechanics, ''Reviews of Modern Physics'' vol 29, (1957) pp. 454–462.
* {{Cite book | ref = harv | author = Bryce DeWitt, R. Neill Graham, eds| title = The Many-Worlds Interpretation of Quantum Mechanics| location = | publisher = Princeton Series in Physics, Princeton University Press | year = 1973|isbn=978-0-691-08131-1| pages= }}
* Albert Messiah, ''Quantum Mechanics'', English translation by G. M. Temmer of ''Mécanique Quantique'', 1966, John Wiley and Sons, vol. I, chapter IV, section III.
* Ричард Фејнман (Richard P. Feynman), ''QED: The Strange Theory of Light and Matter''
* {{Cite book | ref = harv | last = Chester| first = Marvin| title = Primer of Quantum Mechanics| location = | publisher = 1987, John Wiley, N.Y| year = |isbn=978-0-486-42878-9 | pages= }}
* Hagen Kleinert, ''Path Integrals in Quantum Mechanics, Statistics, Polymer Physics, and Financial Markets'', 3th edition, World Scientific (Singapore, 2004)
* {{Cite book | ref = harv | last = Mackey| first = George| title = The mathematical foundations of quantum mechanics| location = | publisher = Dover Publications| year = 2004|isbn=978-0-486-43517-6| pages= }}
* {{Cite book | ref= harv | last = Griffiths| first = David J.| title = Introduction to Quantum Mechanics (2nd ed.) | publisher=Prentice Hall | year = 2004|isbn=978-0-13-805326-0|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Omnes| first = Roland| title = Understanding Quantum Mechanics | publisher=Princeton University Press | year = 1999|isbn=978-0-691-00435-8|pages=}}
* J. Џон фон Нојман, ''Mathematical Foundations of Quantum Mechanics'', Princeton University Press, 1955.
* H. Weyl, ''The Theory of Groups and Quantum Mechanics'', Dover Publications 1950.
* Max Jammer, "The Conceptual Development of Quantum Mechanics" (McGraw Hill Book Co., 1966)
* Gunther Ludwig, "Wave Mechanics" (Pergamon Press. ). {{page| year = 1968|isbn=978-0-08-203204-5| pages= }}
* Albert Messiah, ''Quantum Mechanics'' (Vol. I), English translation from French by G. M. Temmer, fourth printing 1966, North Holland, John Wiley & Sons.
* Eric R. Scerri, The Periodic Table: Its Story and Its Significance, Oxford University Press, 2006.
Ред 193:
* [http://www.newscientist.com/channel/fundamentals/quantum-world Све што сте желели да знате о квантном свету] – архива чланака из ''New Scientist'' часописа.
* [http://www.sciencedaily.com/news/matter_energy/quantum_physics/ Истраживања из квантне физике] из часописа ''ScienceDaily''
* {{cite news| url = http://www.nytimes.com/2005/12/27/science/27eins.html?ex=1293339600&en=caf5d835203c3500&ei=5090| title = Квантне преваре: Тестирање Ајнштајнове најчудније теорије| date = 27. 12. 2005.| publisher = ''The New York Times''}}
* [http://www.janes.com/defence/news/jdw/jdw061006_2_n.shtml DARPA очи квантне механике у примени сензора] ''Jane's Defence Weekly'', 6. октобар 2006.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика”