Википедија

Часлав Клонимировић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 33:
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]].{{sfn|Острогорски|1949|p=26}} године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом, а на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији.<ref name="ДАИ" /> Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт [[920]]/[[921]]. године, или [[923]]/[[924]].{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он, пишући о Павловој владавини, два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита. Како постоји опште слагање да је Павле дошао на власт од августа 917. или у 918. години, а владао је три, или шест, непуних, или пуних година, његова владавина се завршила 920/921. године, или 923/924}} Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје.<ref name="ДАИ" />
 
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.<ref name="Тиб" />
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била војска од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|2018|p=19-20. Постоји претпоставка да су направљене две грешке у критичком издању DAI и преводу, а Живковић и Логос претпостављају да је Порфирогенит писао o 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца}} Такође, уследио је и потпуни пораз Бугара, који су напали Хрватску, можда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2018|p=18-21}}
Ред 42:
 
== Обнова самосталности Србије ==
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију. Порфирогенит је написао да је Часлав са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] од Бугара у Србију и обновио [[српске земље у раном средњем веку|српску кнежевину]] уз помоћ Византије.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} То прихвата већина српских историчара,<ref name="Станоје" /><ref name="ГО" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}<ref name="Андрија" /> али има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (920-949920—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]].<ref name="Тиб" />{{sfn|Логос|2018|p=21-22}} Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>{{sfn|Живковић|2012|p=331}} Према даљем опису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле су да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио'', након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.
Ред 60:
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, а обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}. За поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. Неки историчари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до Порфирогенитове смрти [[959]]. године, а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2018|p=17, 24-26. са напоменома 57 и 85}}{{sfn|Щавелев|2018|p=296-298, 306}} Постоји и претпоставка да је Часлав умро [[943]]. годину.<ref name="Тиб" />
 
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
Ред 89:
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source|year=2012|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://www.academia.edu/1231887/De_Conversione_Croatorum_et_Serborum}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660/Tibor-%C5%BDivkovi%C4%87-De-Conversione-Croatorum-Et-Serborum-Izgubljeni-izvor-Konstantina-Porfirogenita}}
* {{Cite|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Стројимиров златни печат – резиме|year=2006|location=Београд|url=https://www.imus.org.rs|accessdate=099. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180810012740/http://imus.org.rs/#|archivedate=10. 088. 2018|deadurl=yes|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
Ред 102:
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2000|title=Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века|url=https://archive.org/download/TiborZivkovic-SloveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=О северним границама Србије у раном средњем веку|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2001|volume=63-64|pages=7-17|url=https://books.google.com/books?id=KXXDVNK-sm0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025600—1025)|url=https://books.google.com/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|url=https://books.google.com/books?id=Z9mfAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства}}
Ред 108:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku|journal=Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja u Sarajevu|year=2010|volume=39|pages=149-161|url=http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2039.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|chapter=О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|pages=313-332|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%202.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Структура 32. главе списа De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=25-32|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Покрштавање Срба и Хрвата|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1996|volume=35|pages=155-174|url=https://books.google.com/books?id=qQcUAQAAMAAJ}}
Ред 126:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд|pages=|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=|chapter-url={{#if:|http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5.html}}}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
* {{Cite book|ref=harv|last=Щавелев|first =Алексей С|title =Трактат византийского императора Константина VII Багрянородного «Об управлении империей»: О датировках оригинала рукописи и его копии XI в. писца Михаила Роизаита (Paris. gr. 2009)|location=Москва|year=2018|url=https://www.academia.edu/36079269/The_Treatise_of_the_Byzantine_Emperor_Constantine_VII_Porphyrogenitus_De_Administrando_Imperio_The_Date_of_the_Original_Manuscript_and_its_Copy_of_the_11th_Century_by_a_scribe_Michael_Ro%C3%AFza%C3%AFtes_Paris_gr._2009_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
* {{Cite|ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title=Границе и војска код Срба и Хрвата у Х веку према De administrando imperio и две исправке превода|year=2018|url=https://www.academia.edu/36598759/Granice_i_vojska_kod_Srba_i_Hrvata_u_10._veku_prema_DAI_Bijeljina_2018.pdf}}
 
{{refend}}
 
=== Викизворник ===
{{commonscatCommonscat|Časlav of Serbia}}
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Часлав_Клонимировић”