Далимилова хроника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 18:
== Извори и садржај ==
У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве ,<ref>Bláhová, 1977, s. 194</ref> Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).<ref>Edel, s. 135</ref> Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима ,<ref>Bláhová, s. 194</ref> Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .<ref>Edel, s. 137–138</ref> Моравска хроника није била идентификована а [[њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]].
Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних [[историја]]. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о Св. Виду и Св. Лудмили и Св. Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.<ref>Edel, s. 133–138</ref>
Ред 28:
=== Причање о Олдржиху и Божени ===
[[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[
{{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова рраћау кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у срдини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се правчи одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак. .''}}
Ред 57:
Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .<ref>Edel, s. 158–160</ref>
[[
Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века.
| |||