Геолошка доба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
[[Датотека:Geologic Clock with events and periods.svg|thumb|300px|Сат који представља неке од главних јединица геолошког времена и дефинитивних догађаја у Земљиној историји. Хадеански еон представља време пре фосилних открића живота на Земљи. Сматра се да је његова горња граница на пре око 4 милијарде година. Остале пођеле одражавају еволуцију живота; археан и протерозоик су еони, палеозоик, мезозоик и кенозоик су ере у еону фанерозоик. Квартарни период од три милиона година, време препознатљиво по људима, премален је да би био видљив на овој скали.]]
Постоје четири [[геологија|геолошка]] доба на која је подељена историја [[Земља|Земље]]. Докази према [[радиометријско датирање|радиометријском датирању]] указују да је Земља стара око 4,54 милијарде година.<ref name="USGS1997">{{cite web|year=1997| title=Age of the Earth | url=http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html | publisher=U.S. Geological Survey | accessdate=10.
Често се у геологији [[прекамбријум]] одваја као рана фаза у настајању [[Земља|Земље]] од остале три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу, односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким добима, дакле у [[фанерозоик]]у, утврђено је постојање и развој живог света. Поред ових доба посебно се издваја [[архаик]] као доба које је претходило прекамбријуму или се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре [[протерозоик]]а), док се у страној литератури [[хадајк]] наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику. Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости, односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је утврђено на прорачунима везаним за изотопе [[уранијум]]а и [[торијум]]а, па је и почетак прекамбријума везан за настанак Земље.
Ред 144:
Геолошке јединице из истог времена, али различитих делова света често изгледају другачије и садрже различите фосиле, па су у истом периоду историјски подаци различитог имена у различитим земљама. На пример, у Северној Америци доњи [[камбријум]] зове се серија ''Ваукобан'' која је подељена у зоне, на основу сукцесије [[трилобити|трилобита]]. У [[Азија|Источној Азији]] и [[Сибир]]у, иста јединица је подељена у фазе [[алексијан]], [[атдабанијан]] и [[ботомијан]]. Кључни аспект рада Међународне комисије за стратиграфију је помирење ових конфликтних терминологија и дефинисање универзалних [[Хоризонт (геологија)|хоризоната]] који се могу користити широм света.<ref>[http://www.stratigraphy.org/bak/status.htm#_2.__PURPOSE_AND_OBJECTIVES Statutes of the International Commission on Stratigraphy], retrieved 26 November 2009</ref>
Термин [[антропоцен]] се користи неформално у популарној култури, а све већи број научника га примењује у опису епохе у којој живимо. Термин су увели Пол Круцен и Јуџин Стоермер 2000. године да опишу тренутно време, у којем људи имају огроман утицај на животну средину. То је еволуирало у описивање епохе, почевши од неког времена у прошлости и у целини да се дефинише антропогена емисија [[угљеник]]а, као и производња и потрошња пластичних производа који су остали у тлу.<ref>{{Cite web|title=Anthropocene: Age of Man - Pictures, More From National Geographic Magazine|url = http://ngm.nationalgeographic.com/2011/03/age-of-man/kolbert-text/2|website = ngm.nationalgeographic.com|accessdate=22.
== Формирање геолошке временске скале ==
Ред 161:
Прву геолошку временску скалу која је укључивала апсолутно датирање, објавио је британски геолог [[Артур Холмс]], [[1913]]. године.<ref>[http://www.enchantedlearning.com/subjects/Geologictime.html Geologic Time Scale]</ref> Он је у великој мери креирао новостворену дисциплину [[геохронологија]] и објавио светски познату књигу -{''The Age of the Earth''}-, у којој је процењено да Земљина старост износи најмање 1,6 милијарди година.<ref>[http://www.bris.ac.uk/news/2007/5609.html How the discovery of geologic time changed our view of the world], Bristol University</ref>
Године 1977. ''Глобална комисија за стратиграфију'' (сада [[Међународна комисија за стратиграфију]]) почела је са покушајима да дефинише глобалне референце познате као ГССП ({{јез-енг|Global Boundary Stratotype and Point}}” - [[Глобална граница стратотипских секција и тачака]]) за геолошке периоде и фаунске фазе. Најновији рад Комисије објављен је о геолошкој временској скали 2004.<ref>Felix M. Gradstein, James G. Ogg, Alan G. Smith (Editors); ''A Geologic Time Scale 2004'', Cambridge University Press, 2005,. ISBN 978-0-521-78673-7</ref> Доступан је [[Унифицирани језик за моделовање|УМЛ]] као временски структуриран оквир, којо се односи на -{GSSP}-.<ref>{{cite journal|last=Cox |first= Simon J. D.|last2=Richard|first2= Stephen M.|year=2005|title=A formal model for the geologic time scale and global stratotype section and point, compatible with geospatial information transfer standards |journal= Geosphere|volume= 1|issue= 3|pages=
== Види још ==
| |||