Даринка Јандрић — разлика између измена

нема резимеа измене
| месец_рођења = децембар
| година_рођења = 1910.
| место_рођења = [[Аранђелово]], [[Ластва]]
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}}
| дан_смрти = 4.
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
| одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}}-
}}
 
'''Даринка Јандрић''' ([[Аранђелово]], [[17. децембар]] [[1910]] — [[Београд]], [[4. фебруар]] [[2019]]) била је жена из [[Београд]]а, која је у тренутку смрти била најстарија особа у Србији.
 
== Биографија ==
Даринка је рођена под именом Даринка (Томо) Кривокапић, [[17. децембар|17. децембра]] [[1910]]. године у селу [[Ластва]], [[Аранђелово]], недалеко од [[Требиње|Требиња]] у данашњој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Била је једна од петоро деце и цео живот је памтила своје родно место. Са само четри године, под утицајем [[Први светски рат|Првог светског рата]], Даринка се са породицом преселила у [[Пећ (град)|Пећ]], а недуго након тога у [[Никшић]]. Сећала се трагедије која је задесила њезину породицу када су им запалили кућу и прогнали их. Родитељи су хтели да се дјеца образују, па је Даринка завршила основну школу, а касније и школу за болничарку. Познавала је [[Владо Шегрт|Владу Шегрта]], народног хероја Југославије. Када се присећала рата, о [[Саво Ковачевић|Сави Коваћевићу]] и Влади Шегрту, Даринка је говорила: “Били су добри борци и јунаци”.
 
Премда је из Аранђелова кренула са [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десетом херцеговачком бригадом]], током ратног периода је прелазила из бригаде у бригаду, те се нашла и у [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећој]] и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Петој пролетерској бригади]], а напослетку и у дивизији [[Данило Комненовић|Данила Комненовића]]. Била је [[првоборац]], носилац [[Партизанска споменица 1941.|партизанске споменице]] од [[1941]]. године, те [[Орден заслуга за народ|ордена заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|орденa братства и јединства са сребрним венцем]], [[Орден за храброст|ордена за храброст]] и још др. Као болничарка дивизије била је учесник у [[Битка на Неретви|биткама на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]]. Након рата, упознала је Душана Јандрића, такође носилац партизанске споменице од 1941.године. Изродила је двоје деце, Рајка и Вукосаву. Поред двоје деце које су Душан и Даринка добили, подигла је и његову децу из ранијих бракова.<ref name="darinka1">{{cite web|title=PREMINULA NAJSTARIJA SRPKINJA Životni put je vodio od Trebinja do Beograda|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/preminula-najstarija-srpkinja-zivotni-put-je-vodio-od-trebinja-do-beograda-jedna/2df97d5|website=Blic.rs|accessdate=4. 2. 2019}}</ref> Била је члан Удружења Требињаца у Београду.<ref name="darinka2">{{cite web|title=Darinka Jandrić otišla u legendu: Najstarija Srpkinja bila je član Udruženja Trebinjaca u Beogradu|url=http://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/?lang=lat|website=slobodnahercegovina.com|date=6. 2. 2019}}</ref>
Живела је у Београду од 1962.године у својој породичној кући на [[Бањица|Бањици]] коју је саградила сама са својим супругом Душаном. <ref name="darinka1">{{cite web|title=PREMINULA NAJSTARIJA SRPKINJA Životni put je vodio od Trebinja do Beograda|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/preminula-najstarija-srpkinja-zivotni-put-je-vodio-od-trebinja-do-beograda-jedna/2df97d5|website=Blic.rs|accessdate=4. 2. 2019}}</ref> Била је члан Удружења Требињаца у Београду.<ref name="darinka2">{{cite web|title=Darinka Jandrić otišla u legendu: Najstarija Srpkinja bila je član Udruženja Trebinjaca u Beogradu|url=http://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/?lang=lat|website=slobodnahercegovina.com|date=6. 2. 2019}}</ref>
 
 
Године [[2017]]., током гостовања на [[Херцег ТВ]]-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Последње године живота провела је у [[Београд]]-у, живећи са ћерком и својим зетом Небојшом. Даринка је преминула [[4. фебруар]]а [[2019]]. године у Београду. Преминула је у доби од 109 година. Покопана је [[7. фебруар]]а [[2019]]. године уз војне почасти <ref name="darinka3">{{cite web|title=NAŠ GOST: Sjećanje na Darinku Jandrić|url=https://www.herceg.tv/hronika/17596/nas-gost-sjecanje-na-darinku-jandric-video"|website=herceg.tv|date=8. 2. 2019}}</ref> на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
Године [[2017]]., током гостовања на [[Херцег ТВ]]-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Водила је миран и повучен живот, никад није желела медијски да се експонира изузев емисије за Херцег ТВ у којој је једино гостовала, пошто је родом из тих крајева. Последње године живота уз свакодневну бригу своје деце Рајка и Вукосаве, провела је са ћерком у стану свог зета Небојше.
 
Године [[2017]]., током гостовања на [[Херцег ТВ]]-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Последње године живота провела је у [[Београд]]-у, живећи са ћерком и својим зетом Небојшом. Даринка је преминула [[4. фебруар]]а [[2019]]. године у Београду. Преминула је у доби од 109 година. Покопана је [[7. фебруар]]а [[2019]]. године уз војне почасти <ref name="darinka3">{{cite web|title=NAŠ GOST: Sjećanje na Darinku Jandrić|url=https://www.herceg.tv/hronika/17596/nas-gost-sjecanje-na-darinku-jandric-video"|website=herceg.tv|date=8. 2. 2019}}</ref> на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
 
== Референце ==
Анониман корисник