Македонски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
|изворноиме={{lang|mk|македонски јазик}}
|боја=Индоевропски
|државе={{застава|
|регија=[[Балканско полуострво|Балкан]]
|број = 1.4-2 милиона (процена) <ref>[http://www.ethnologue.com/language/mkd Macedonian | Ethnologue{{Ботовски наслов}}]</ref>
Ред 13:
|пор4=[[Јужнословенски језици|јужнословенски]]
|писмо=[[ћирилица]] <small>([[Македонска азбука|македонска ћирилица]])</small>
|службени={{застава|
|мањински={{ALB}}<small> (Пустец, Горица)</small><ref>Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)</ref>
<br />{{ROU}} <small>(регионално)</small><ref>[http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/ListeDeclarations.asp?NT=148&CM=8&DF=23/01/05&CL=ENG&VL=1 European Charter for Regional or Minority Languages], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>
Ред 34:
}}
{{Јужнословенски језици}}
'''Македонски језик''' ({{јез-мак|македонски јазик}}) је [[Јужнословенски језици|јужнословенски језик]] којим се као матерњим језиком говори у [[
Македонски је службени језик [[
У данашњој [[Бугарска|Бугарској]] преовладава мишљење да је македонски језик један од дијалеката [[бугарски језик|бугарског језика]], док је у свету признат као самостални језик.
Ред 47:
Највећу сличност са македонским језиком имају [[Бугарски језик|бугарски]] и [[Српски језик|српски]] језик (нарочито [[призренско-тимочки дијалект]]).
Током постојања [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], говори на територији данашње
Године [[1943]]. Македонци су признати као посебан народ и након формирања [[Социјалистичка Република Македонија|Народне Републике Македоније]] у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], македонски језик је постао званичан језик те републике.
== Правопис ==
[[Македонска азбука|Македонска]] [[ћирилица]] је службено писмо
Модерна македонска азбука темељи се на писмима која су састављали [[Крсте Петков Мисирков]] и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]].
Ред 182:
[[Категорија:Јужнословенски језици]]
[[Категорија:Језици Србије]]
[[Категорија:Језици
[[Категорија:Језици Албаније]]
[[Категорија:Језици Грчке]]
|