Социјалистичка Федеративна Република Југославија — разлика између измена

| Изворно име државе = {{nowrap| -{Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija}-{{refn| group = н.|Пуно име на [[Српскохрватски језик|српскохрватском]] и [[Македонски језик|македонском језику]], написано [[Гајица|латиничким писмом]] (в. одељак [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија#Називи државе|Називи државе]] за више информација).}}}}<br />{{nowrap|-{Socialistična federativna republika Jugoslavija}-{{refn| group = н.|Пуно име на [[Словеначки језик|словеначком језику]] (словеначки користи само [[Гајица|латиничко писмо]]).}}}}

| 1 =ниједан на федералном нивоу{{refn| group = н.|Није било проглашеног службеног језика на федералном нивоу.<ref name="Hladczuk1992">{{harvnb|Hladczuk|1992|pp=454—}}</ref><ref name="Altman1978">{{Cite book|last=Altman| first = Gavro| title = Yugoslavia: A Multinational Community| url = http://books.google.com/books?id=F-mNAAAAMAAJ| year=1978| publisher = Jugoslovenska stvarnost}}</ref><ref name="Tulasiewicz1971">{{Cite book|last=Tulasiewicz| first = Jan Bruno| title = Economic Growth and Development: A Case Study| url = http://books.google.com/books?id=b1wkAAAAMAAJ| year=1971| publisher = Morris Print. Company}}</ref>}}| 2 =[[Српскохрватски језик|српскохрватски]]{{refn| group = н.|[[Српскохрватски језик|Српскохрватски]] је био [[дефакто]] службени језик. Његови регионални варијетети су препознати и начињени службеним језицима у својим одговарајућим републикама:<ref name="Hladczuk1992" /><ref name="Altman1978" /> ''српски'' у [[СР Србија|СР Србији]],<ref>{{citeCite book|last=Lah| first = Avguštin| title = The Yugoslav Federation: What is It? : the Position of the Peoples and National Minorities of Yugoslavia in the self-managing Federation| url = https://books.google.hr/books?id=4OqNAAAAMAAJ&source=gbs_book_similarbooks| year=1972| publisher = Medunarodna Politika}}</ref> ''хрватски'' у [[СР Хрватска|СР Хрватској]]<ref>{{cite web|url=http://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/Ustav_Socijalisticke_RH_1974.pdf | format = PDF | title = Ustav Socijalističke Republike Hrvatske (1974), Član 138 | trans_title = Constitution of the Socialist Republic of Croatia (1974), Article 138 | language = хрватском | year=1974| accessdate = 24. 7. 2012 | publisher = [[Narodne novine]]}}</ref> и ''српскохрватски'' у [[СР Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]] и [[СР Црна Гора|СР Црној Гори]].}}<br />([[дефакто]])<br />

| 1 = [[Српскохрватски језик|српскохрватски]]{{refn| group = н.|Службени у [[СР Србија|СР Србији]], [[СР Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]] и [[СР Црна Гора|СР Црној Гори]].}}

| 2 = [[Хрватски језик|хрватски]]{{refn| group = н.|Службени у [[СР Хрватска|СР Хрватској]].}}

| 3 = [[Словеначки језик|словеначки]]{{refn| group = н.|Службени у [[СР Словенија|СР Словенији]].}}

| 4 = [[Македонски језик|македонски]]{{refn| group = н.|Службени у [[СР Македонија|СР Македонији]].}}

| 5 = [[Албански језик|албански]]{{refn| group = н.|Службени у [[САП Косово|САП Косову]].}}

| 6 = [[Мађарски језик|мађарски]]{{refn| group = н.|Службени у [[САП Војводина|САП Војводини]].}}

| 7 = [[Словачки језик|словачки]]{{refn| group = н.|Службени у [[САП Војводина|САП Војводини]].}}

| 8 = [[Румунски језик|румунски]]{{refn| group = н.|Службени у [[САП Војводина|САП Војводини]].}}

| Следбеник4 = [[РепубликаСеверна Македонија]]

'''Социјалистичка Федеративна Република Југославија''' (скраћено '''СФР Југославија'''<!-- овако је писало на пасошу државе, па је стога веома релевантно --> или '''СФРЈ''') бивша је [[Југославија|југословенска]] [[држава]] која је постојала од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], до [[распад СФРЈ|рата]] почетком [[1990e|деведесетих година двадесетог века]]. Она је била [[социјализам|социјалистичка]] држава која је обухватала територије данашњих независних држава [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[РепубликаСеверна Македонија|Македоније]], [[Словенија|Словеније]] и [[Црна Гора|Црне Горе]].

Италија се борила са силама Осовине у Другом светском рату. Када се фашистички режим срушио [[1943]]. и Италија капитулирала, територија је окупирана од стране немачке војске, која је створила [[Оперативна зона Јадранско приморје|Оперативну зону Јадранског приморја]].

{{Историје|Србије|Хрватске|Словеније|Црне Горе|РепубликеСеверне Македоније|Босне и Херцеговине|Војводине|Републике Српске|Косова и Метохије}}

Дана [[25. мај]]а [[1944]], немачке падобранске трупе су [[Десант на Дрвар|напале Титов штаб у Дрвару]], скоро га заробивши. Тито је отишао авионом у Италију и успоставио нови штаб на јадранском острву [[Вис (острво)|Вис]]. Након пребацивање своје подршке партизанима, Британија је радила на зближавању Тита и Петра. На ургирање Британије, Петар је одлучио да остане изван Југославије и у септембру је позвао све Југословене да пређу у партизане.

Дана [[29. новембар|29. новембра]] у [[Београд]]у одржано Прво заседање [[Скупштина СФРЈ|Уставотворне скупштине]], на којем је прихваћена „Декларација о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије“ (ФНРЈ). Овом одлуком [[Југославија]] је престала да буде [[монархија]] и постала [[Федерација|федерална]] [[република]].

Дана [[30. јун]]а [[1971]]. усвојени су уставни амандмани XX-XLII. Уведене су промене у институцијама федерације и поред председника републике установљено је [[Председништво СФРЈ]] као колективни шеф државе и носилац законодавне и политичке иницијативе. Јосип Броз Тито био је председник републике и председник Председништва СФРЈ. Знатно су измењени положај и улога СИВ-а и савезних органа управе. Органи федерације образовани су на бази паритета. Поред Југословенске народне армије, као оружана снага СФРЈ уведена је и [[територијална одбрана]]. То ће имати далекосежне последице приликом распада Југославије.

СФРЈ је развијала кинематографију почевши од [[1950]]-е|1950-их]]. Најзначајнији филмски студији били су [[Јадран филм]] у Загребу и [[Авала филм]] у Београду. Најславнији глумци били су [[Данило Бата Стојковић|Данило 'Бата' Стојковић]], [[Љуба Тадић]], [[Беким Фехмију|Беким Фехмиу]], [[Фабијан Шоваговић]], [[Мустафа Надаревић]], [[Велимир Бата Живојиновић|Бата Живојиновић]], [[Борис Дворник]], [[Љубиша Самарџић]], [[Драган Николић]] и [[Раде Шербеџија]], а најславније глумице [[Милена Дравић]], [[Неда Арнерић]], [[Мира Фурлан]] и [[Ена Беговић]].

Најпопуларнији жанр је неко вријеме био [[партизански филм]], као што су ''[[Валтер брани Сарајево]]'', ''[[У гори расте зелен бор]]'' или ''[[Абецеда страха]]'', међу којима су били и врло скупи филмови са међународним глумцима, као што је ''[[Сутјеска (филм)|Сутјеска]] '' у којој је [[Ричард Бартон|Ричард Бертон]] глумио Тита, и ''Битка на Неретви'' у којој су глумили [[Орсон Велс]] и [[Јул Бринер]]. Међутим, такав се жанр с временом заситио те су се јављали другачији филмови о Другом свјетском рату, као што је контроверзна ''[[Окупација у 26 слика]]''. [[1980]]-е|1980-их]] кинематографија СФРЈ је доживела малу ренесансу популарним комедијама ''[[Ко то тамо пева]]'', ''[[Маратонци трче почасни круг]]'' и ''[[Балкански шпијун]]'', у сва три која је глумио Данило Стојковић, као и примером из научнофантастичног жанра — ''[[Гости из галаксије]]'' — и првим дугометражним анимираним филмом, ''[[Чудесна шума]]''. Такође, млади редитељ [[Емир Кустурица]] почео је снимати запажене филмове, међу којима су и ''[[Сјећаш ли се Доли Бел|Сјећаш ли се Доли Бел?]]'' те ''Отац на службеном путу'', који је [[1985]]. освојио [[Златна палма|Златну палму]].

Званични језици су били [[Македонски језик|македонски]], [[Српскохрватски језик|српскохрватски]] и [[Словеначки језик|словеначки]]. Српскохрватски је био у службеној употреби у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]], [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичкој Републици Хрватској]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|Социјалистичкој Републици Црној Гори]]. У [[Социјалистичка Република Македонија|Социјалистичкој РепублициРепубликој Македонији]], службени језик је био македонски, а у [[Социјалистичка Република Словенија|Социјалистичкој Републици Словенији]] словеначки.

Католичка црква за разлику од других комунистичких цркава (Чехословачке или Румуније) је очувала активну улогу у друштву.<ref>{{Cite book|url=http://books.google.com/books?id=lZUBZlth2qgC&pg=PA42&dq=vatican+1991+OSCE&hl=en&ei=D5fOTeLQNIfs-gbOmf3qCQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC4Q6AEwAQ#v=snippet&q=yugoslavia&f=false | title = The encyclopedia of Christianity, Volume 5 By Erwin Fahlbusch | publisher = Books.google.com | date = |accessdate = 21. 1. 2013.| pages=513}}</ref> Године 1965. Југославија је потписала уговор са Ватиканом којим је гарантовано ауторитет Свете столице над верским питањима као и право католичких бискупа да одржавају контакт са Светом столицом.{{sfn|Byrnes|2001|p=96}}

| [[РепубликаСеверна Македонија|Македонија]]

* {{Cite book|ref=harv| last=Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1978| year=1980| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 3| year=1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=gkEMAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Tulasiewicz| first = Jan Bruno| title = Economic Growth and Development: A Case Study| url = http://books.google.com/books?id=b1wkAAAAMAAJ| year=1971| publisher = Morris Print. Company}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Altman| first = Gavro| title = Yugoslavia: A Multinational Community| url = http://books.google.com/books?id=F-mNAAAAMAAJ| year=1978| publisher = Jugoslovenska stvarnost}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Hladczuk| first = John| title = International Handbook of Reading Education| url = http://books.google.com/books?id=1yL9_N1K1Q0C&pg=PA454| year=1992| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-0-313-26253-1| pages=454—}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Димић| first = Љубодраг| authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3| year=2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Dimić| first = Ljubodrag| authorlink = Љубодраг Димић| last2=Životić| first2 = Aleksandar| authorlink2 = Александар Животић| title = Napukli monolit: Jugoslavija i svet 1942-1948| year=2012| url = https://books.google.com/books?id=_a5LlAEACAAJ| location = Beograd| publisher = Arhipelag, Službeni glasnik}} <small>([http://www.arhipelag.rs/autori/ljubodrag-dimic/ Архипелаг, Љубодраг Димић])</small>

* {{Cite book|ref=harv| last=Богетић| first = Драган| authorlink = Драган Богетић| last2=Димић| first2 = Љубодраг| authorlink2 = Љубодраг Димић| title = Београдска конференција несврстаних земаља 1-6. септембра 1961.: Прилог историји Трећег света| year=2013| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Dimić| first = Ljubodrag| authorlink = Љубодраг Димић| title = Jugoslavija i Hladni rat: Ogledi o spoljnoj politici Josipa Broza Tita (1944-19741944—1974)| year=2014| url = https://books.google.com/books?id=yZTPsgEACAAJ| location = Beograd| publisher = Arhipelag}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Byrnes| first = Timothy A.| url = http://books.google.rs/books?id=Qk090gmOse0C&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| title = Transnational Catholicism in postcommunist Europe| publisher = |year=2001| isbn = 978-0-7425-1179-8|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Андрић| first = Александар| title = Историја Срба од 1918. до 2012| year=2015| location = Београд| isbn = 978-86-6289-051-1|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Djilas| first = Aleksa| title = The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953| year=1991| publisher = Harvard University Press| url = http://books.google.com/books?id=NB_TCBY-jooC}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Radojević| first = Mira| authorlink = Мира Радојевић| chapter = O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine| title = Dijalog povjesničara-istoričara| year=2004| volume = 8| pages=203-218| url = https://books.google.com/books?id=yBIWAQAAMAAJ}}