Стара Грчка — разлика између измена

Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12.]]. и [[11. век п. н. е.|11. веку п. н. е.]] у Грчкој је уследио период познат као [[Мрачни век (Античка Грчка)|Мрачни век]]. Тај назив је коришћен из разлога зашто [[историја|историјски]] и [[археологија|археолошки]] подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била [[Дорци]], [[Еолци]], [[Јонци]] и [[Ахајци (племе)|Ахајци]]. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током [[10. век п. н. е.|10.]]. и [[9. век п. н. е.|9. века п. н. е.]] уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције [[полис|града-државе]] на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову [[Италија|јужну Италију]] и [[Сицилија|Сицилију]], која ће остати позната као [[Велика Грчка]]. Након неуспешног покушаја [[Ахеменидско краљевство|Персије]] да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у [[Античка Атина|Атини]], која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и [[Античка Спарта|Спарте]] довешће до [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] грчки градови-државе пашће под утицај [[Античка Македонија|Македоније]] која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до [[Индијски потконтинент|Индије]]. Након македонског освајања Персије, на простору [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] процветаће [[хеленистичка ера|хеленистичка]] култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као [[грчко-римска цивилизација|грчко-римска]].

Данас Античка Грчка се сматра колевком [[Западна цивилизација|Западне цивилизације]] и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима [[Филозофија|филозофије]], [[књижевност|литературе]], [[Математика|математике]], [[физика|физике]], [[биологија|биологије]], [[астрономија|астрономије]], [[архитектура|архитектуре]], [[историја|историје]] као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање [[демократија|демократије]] и слободе говора. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба [[Ренесанса|Ренесансе]] и [[Просветитељство|Просветитељства]]. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју [[Неокласицизам|Неокласицизма]] током [[18. век|18.]]. и [[19. век]]а, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову [[Класичне науке]].

Грчко-персијски ратови довели су до великих разарања,људских жртава, јачања Атине... На крају свега дошло је до супарништва Спарте и Атине јер су Атињани били главни у држави и себи су давали највише. То је један од узрока [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]].

Грци су од Феничана преузели [[Алфабет]] и тако почели да пишу у 8. веку пре нове ере. Од књижевних врста, највише су ценили поезију и драму. Поезија се делила на епску, која је говорила о подвизима богова и хероја, и лирску, која је певала о осећањима. Од епских песника најпознатији је био Хомер. Он је спевао епове Илијаду, која говори о Тројанском рату, и Одисеју, која говори о лутању краља Одисеја после [[Тројански рат|Тројанског рата]] у потрази за домовином. Од лирских песника, најпознатија је била песникиња Сапфа, која је живела на острву Лезбу. Грчка драма настала је из верских светковина посвећених богу вина и весеља [[Дионис]]у, кога су Грци представама покушавали да забаве и умире да не би подивљао. Драме су се делиле на комедије, смешне приче из свакодневног живота, и трагедије, приче о несрећним судбинама богова и хероја. Драмске представе су се изводиле у полукружним каменим позориштима. Само мушкарци су могли да буду глумци, тако да су они играли и женске улоге. Глумци су носили маске које су, по изразу лица, показивале карактер драмског лика. Грци су највише ценили живу реч, тако да се много радило на вештини говорништва. Најпознатији говорник био је [[Демостен]].

{{refbegin|30em}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Freeman|first=Charles|title=Egypt, Greece and Rome|publisher=Oxford University Press|year=1996}}

* {{Cite book |ref= harv|last=MacKendrick|first=Paul|authorlink= |title=The Greek Stones Speak: The Story of Archaeology in Greek Lands|publisher=St. Martin's Press|year=1962}}

* {{Cite book|ref= harv|first=Ан-Мари|last=Битен|title=Стара Грчка|year=2010|publisher=CLIO|location=Београд|isbn=978-86-7102-362-7|pages=}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Gillies|first=John|title=The History of Ancient Greece: Its Colonies and Conquests, from the Earliest Accounts Till the Division of the Macedonian Empire in the East: Including the History of Literature, Philosophy, and the Fine Arts|url=https://books.google.com/books?id=AktXAAAAYAAJ|year=1835|publisher=J. Marot}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Goodrich|first=Samuel Griswold|title=A Pictorial History of Greece: Ancient and Modern|url=https://books.google.com/books?id=cxPPAAAAMAAJ|year=1846|publisher=Huntington & Savage}}