Храст — разлика између измена

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. У делима [[Плиније Млађи|Плинија]] може се прочитати да је жир најслађи када се испече у пепелу. Жир се често користио у људској исхрани све до краја 19. века, посебно у сиромашним срединама. Плод многих врста храстова (жир) богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[Беланчевина|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Врсте храстаова које се најчешће могу срести у нашим шумама, лужњак, китњак, цер, сладун, медунац и друге, имају жирове са мало танина, а доста скроба имају. Горак укус може се ублажити печењем или кувањем у књучалој води. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут [[Питоми кестен|питомог кестена]], као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У [[Немачка|Немачкој]] је и данас познат израз "жирова кафа" (''Eichelkaffe'').<ref name=grlic>{{citeCite book|last=Grlić|first=Ljubiša|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>