Ендемизам — разлика између измена

Фаварџер и Контандриопулос (-{Favarger & Contandriopoulos}- 1961<ref>Favarger C, Contandriopolous J. 1961. Essai sur l'endémisme. Bulletin de la Socité Botanique Suisse 77: 383-408.</ref><ref>{{Cite bookharvnb|last=Thompson|first=J.D.|title=Plant Evolution in the Mediterranean|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-851534-0|pagespp=}}</ref>) су поделили ендемите на четири типа, на основу старости и генетичке структуре популација:

Услед мале географске распрострањености, ендемити (нарочито стеноендемити) су веома рањиви. Свако уништавање њиховог станишта може довести до изумирања ових врста. Најчешћи узроци су непосредно везани за повећање бројности људске популације и човеково деловање на повећању настањиве површине, површина под пољопривредним културама, крчењу шума, уносу страних (алохтоних) врста и сл. Вероватноћа уништавања станишта и ишчезавања одређених ендемита зависи од бројности локалне људске популације, стопе њеног раста и интензитета утицаја на околну средину<ref>Miller R.I. 1994. Mapping the Diversity of Nature. Springer. p170. {{page|year=|isbn=978-0-412-45510-0|pages=}}.</ref>. Посебну опсаност представља и трговина ендемичним врстама<ref name="wwf"/>

Познати су примери изумирања врста са територије [[Србија|Србије]]<ref>Stevanović V (''ed.'') 1999.Crvena knjiga flore Srbije. 1, Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd:ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Srbije. {{page|year=|isbn=978-86-7078-012-5|pages=}}.</ref> услед: