Википедија

Мара Нацева — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м promena imena države
Ред 1:
{{Херој Ж
| дидаскалија=МАРА НАЦЕВА ДРЉЕВИЋ
| слика=Mara Naceva, foto.jpg
| опис_слике=Мара Нацева
| датум рођења=[[28. септембар]] [[1920]].
| место рођења=[[Куманово]]
| држава рођења={{застава|Краљевина СХС}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум смрти={{Датум смрти|2013|7|1|1920|8|28}}
| место смрти=[[Куманово]]
| држава смрти={{застава|Македонија}}
| професија=друштвено-политички радник
| супруг=[[Саво Дрљевић]]
|КПЈ=[[1939]].
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|НОБ=организациони секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Македоније|КПМ]]
| народни херој=[[29. новембар|29. новембра]] [[1953]].
| одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}}
Ред 32:
Због своје револуционарне активности у Нишу, била је ухапшена два пута. Први пут је у затвору била мучена два месеца. Приликом другог хапшења на њој су биле примењиване најтеже полицијске методе мучења ради извлачења признања. Мара је издржала сва мучења и није ништа признала. Кад је изашла из истражног затвора, постала је секретар Месног комитета у Нишу, а приликом формирања Окружног комитета у Нишу постала је његов организациони секретар. Као делегат КПЈ за [[Србија|Србију]], учествовала је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, октобра 1940. године.
 
После [[Априлски рат|окупације Југославије]], постала је чланица Покрајинског комитета КПЈ за [[РепубликаСеверна Македонија|Македонију]]. Тада се у строгој илегалности кретала кроз Македонију и одржавала састанке са партијским организацијама и руководствима. У [[лето]] [[1942]]. године, када је [[Македонија у Народноослободилачкој борби|устанак у Македонији]] добио на замаху и када су почели да се формирају [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански одреди]], припадници бугарске окупаторске полиције успели су да је ухапсе. После мучења и испитивања, послали су ју у [[сабирни логор|концентрациони логор]] код [[Асеновград]]а. Због провале на терену, више је пута била враћана у истражни затвор у [[Скопље|Скопљу]] ради суочавања.
 
Када је у марту [[1943]]. године основана [[Савез комуниста Македоније|Комунистичка партија Македоније]], у одсуству је била изабрана за организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] КПМ. Исте године у [[новембар|новембру]] бирана је за већника на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]].
Ред 38:
По повратку из логора пребачена је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] Куманова. У пролећној офанзиви у Македонији, учествовала је заједно са Централним комитетом КПМ, [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главним штабом за Македонију]] и [[Трећа македонска ударна бригада|Трећом македонском ударном бригадом]] кроз све борбе. Била је бирана за посланика на Првом заседању [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније]].
 
После ослобођења земље, вршила је низ друштвено-политичких функција. На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]] бирана је за кандидата за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета]], а на Првом конгресу КПМ за члана Централног комитета КПМ. Била је потпредседница Централног одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена Југославије]], посланик у [[Собрање РепубликеСеверне Македоније|републичкој]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]], секретар Контролне комисије ЦК КПЈ, чланица Ревизионе комисије ЦК КПЈ, потпредседница [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]] Југославије и чланица [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]].
 
По одласку у пензију, живела је у [[Београд]]у, са супругом [[генерал]]ом [[Саво Дрљевић|Савом Дрљевићем]]. Неколико година пред смрт, вратила се у родно Куманово. Умрла је [[1. јул]]а [[2013]]. године у Куманову и сахрањена на градском гробљу.<ref>[http://www.kumanovonews.mk/vesti/pocina-narodniot-heroj-mara-naceva Умрла Мара Нацева Дрљевић]</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мара_Нацева”