Лабуништа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Cat-a-lot: премештање из Категорија:Насељена места у Републици Македонији у Категорија:Насељена места у Северној Македонији |
м promena imena države; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Насељено место у Македонији
| место
| изворно_име
| грб
| слика
| опис_слике
| општина
| популација
| надм висина
| гшир
| гдуж
| позивни број
| поштански код
| регистарска ознака =-{SU}-
}}
'''Лабуништа''' (''Лабуниште'', {{јез-мак|Лабуништа}}) су насеље у [[
Лабуништа су до [[2004]]. године били седиште истоимене општине, која је потом припојена [[Општина Струга|општини Струга]].
== Географија ==
Насеље Лабуништа је смештено у западном делу [[
Лабуништа се налазе у историјској области [[Дримкол]], која се обухвата северну обалу [[Охридско језеро|Охридског језера]], око истока [[Црни Дрим|Црног Дрима]] из језера. Насеље је смештено на северзападном ободу [[Струшко поље|Струшког поља]], док се западно издиже планина [[Јабланица (планина)|Јабланица]]. Источно од насеља [[Црни Дрим]] је преграђен, па је ту образовано [[вештачко језеро]] [[Глобочица (језеро)|Глобочица]]. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.
Ред 30:
По статистици Васила Кнчова село је [[1900]]. имало 1460 становника, од чега 800. „Бугара“ [[муслимани|муслимана]] и 660. „Бугара“ [[Хришћанство|хришћана]].
По статистици Димитрија Мишева из [[1903]]. у селу је живело 128 „[[Бугараши|Бугара]]“, односно верника [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и 512 [[срби у
Масовно отварање српских школа у Јужној Србији и Македонији кренуло је тек 1897. године. Тада је Царском Ирадом турски Султан дозволио отварање српских школа где год је поднета уредна молба. Те године отворена је српска народна школа у том месту.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> "Мутевелија" (управник) те школе је био 1900. године мештанин Петар Пајкић, а учитељ Коста Марковић. То је четвороразредна основна школа са забавиштем у коју иде 44 ученика. Ученици долазе и из оближњег места [[Маруниште|Маруништа]].<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
Ред 44:
| '''укупно'''
|-
| [[Македонци (народ)|Македонци]]
| 371 (6,3%)
|-
Ред 78:
* [[Никола Анђелковић]] (20. мај [[1902]] - [[1944]]), српски четнички командант у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
* [[Стојан Крстић]], свештеник;
* [[Илија Илић (солунски добровољац)|Илија Илић (1879 - 1942), солунски добровољац]]
* [[Milisav Antonijević - Drimkolski|Милисав Антонијевић (1913 - 2001), учитељ и писац]]
== Види још ==
|