Вељушки манастир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
'''Манастир Пресвете Богородице Вељусе''' (Елеоуса) или '''Вељушки манастир''' је православни манастир из [[11. век]]а. <ref>Petit, L. Le monastère de Notre Dame de Pitié. – Известия Русского археологического института в Константинополе. Т. VI, 1900, 1-153.</ref>
 
Манастир је смештен у близини села [[Вељуса]], код [[Струмица|Струмице]] у Северној Македонији.
 
== Историја ==
Ред 9:
Цркву Пресвете Богородице Милосрдне (Елеоуса) саградити је монах испосник (каснији струмички епископ) Мануел [[1080]]. године. Оргиналне камене плоче са грчким натписом о времену изградње, које су стајале као архитравом изнад улазних врата, за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] су извађене и однете у Археолошки музеј у [[Софија|Софију]], данас су на њиховом месту копије. Од 13. века Манастир је подређен [[Света гора|светогорском]] [[Манастир Ивирон|манастиру Ивирон]], све до [[Балкански ратови|Балканских ратова]] [[1913]]. године. Средином [[13. век]]а у манастиру је живело 23 монаха, а у његовој библиотеци била су четири Јеванђеља и 64 манускрипта и 35 икона.
 
Манастирска црква је једина сачувана. То је црква с четверолисна тлоцртом, у пресеку бродова диже се осмоугаони купола ту се налази наос са олтаром, и по томе је Елеоуса ретко здање такве врсте у Северној Македонији. Црква је имала нартекс, и јужну капелу (св.Спас), која је касније претворена у сакристију. Изнад натекса и јужне капеле такође су подигнуте куполе, само мањег пречника и мање висине.
 
Преостале изворне фреске у цркви су прилично оштећене. 1913. године цркву су запалили последњи грчки монаси, који су напуштали манастир. Тако да је делимично изгорела, на тај начин је већи број фресака уништен.