Руско-аустријско-турски рат (1735—1739) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje dupliranih poziva |
мНема описа измене |
||
Ред 36:
Аустријска војска, која је, са српским помоћним одредима, под заповедништвом [[Станиша Марковић Млатишума|Станише Марковића Млатишуме]], оперисала према југу, у правцу Ниша и Новог Пазара, узела је [[Ниш]] 28. јула без борбе, а истог дана и [[Нови Пазар]]. Старовлашки кнез [[Атанасије Рашковић]] дигао је своје људе и помоћу њих очистио [[Нова Варош|Нову Варош]] и [[Пријепоље]]. Али аустријски одреди не беху довољно јаки ни довољно вешто вођени, а и одзив српских устаника био је мањи него што се надало. То је долазило отуд, што су Турци предузели енергичне противмере. Они су патријарха Арсенија, кад се вратио од Аустријанаца, били затворили и можда би га уморили, да се није ноћу спасао из Пећи и добегао у Ругову. Његова сабрата, самоковског епископа [[Симеон Кончаревић|Симеона]], су мучили и најпосле обесили. Из Ругове се патриарх пребацио у Васојевиће.
Кад су крајем јула 1737. Турци прибрали своје снаге, они су и на овом ратишту, као и у Босни, показали своју несумњиву војничку вредност. То је заплашило и Србе и [[Албанци|Арбанасе]], па се нису у већој мери дигли на оружје. Нису чак доносили ни довољно хране за војску, нешто можда што је нису имали превише, а још више из страха. Уз то, јавила се, као и оно крајем XVII века, куга и друге заразне болести. Свет је, на крају крајева, био и начелно уздржљивији, баш у овим крајевима, после искуства пред Велику Сеобу. Мада су желели победу хришћанима људи нису хтели много да се излажу; били су за сарадњу, али не да цео терет
И имали су право. Аустријанци су претрпели пораз и пред [[Видин]]ом и нису имали довољно снаге, да је поново баце против Турака на југу. У зору 13. (24.) августа Аустријанци су напустили и Нови Пазар. Патријарх кад је са својим Брђанима (било их је око 3.000) дошао пред тај град чуо је, на своје право запрепашћење, да су га Аустријанци са Млатишумом напустили. Један патријархов сарадник пише поштено, како су они, сметени и уплашени, нагли у бег; "дадосмо се у бег ко више могаше бегати, претичући друг друга и обазирући се често натраг да нас не достигну агарјани и посеку". Неки од Брђана наставише пут за аустријском војском, а други се вратише кућама. Патријарх је преко Студенице отишао у [[Крагујевац]], а одатле у Ниш. Али, безглави, Аустријанци су напустили ускоро и тај град, с намером да главну акцију развију на Дрини и освоје Босну. Њих је пратио пораз за поразом, и поред привремених ситних успеха. Повлачећи се из Новог Пазара Аустријанци су поручивали својим сарадницима нека се спасава како ко зна или нека иде за њима.
| |||