Минхенски псалтир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Minhenski_psaltir1.jpg|мини|десно|250п|Страница Минхенског псалтира]]
'''Минхенски псалтир''' (још и ''Српски псалтир'', ''Минхенски буквар'', ''Минхенски абецедар'') ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[14. век|XIV века]]{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> и према мишљењу [[српска академија наука и уметности|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''.{{чињеница|date=03. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.--> Рађен је или за [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (1389—[[1427]])
Ово дело важно је за словенску [[Палеографија|палеографију]] јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика [[Српскословенски језик|српске редакције]] старословенског језика.
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] (1427—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[фрушка гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->.[[Патријарх српски Пајсије I]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[средњовековни псалтир|псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године
== Види још ==
|