Шандор Петефи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Књижевник
| име = Шандор Петефи
| слика = =Petőfi_Sándor.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Једина позната аутентична фотографија ([[дагеротипија]]) песника
Ред 11:
| држава_смрти = [[Аустријско царство]], данас [[Румунија]]
| школа =
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела =
}}
'''Шандор Петефи''' рођен као '''Александар Петровић''' ({{јез-мађ|Petőfi Sándor}}; [[Кишкереш]], [[1. јануар]] [[1823]] — [[Сегешвар|Шегешвар]], [[31. јул]] [[1849]]) је био мађарски песник и један од вођа [[Мађарска револуција 1848.|националног покрета]] [[1848]]. Један је од најистакнутијих мађарских лирских уметника. Снажно је утицао и на јужнословенске песнике, посебно на [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]] и [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
Ред 21:
== Биографија ==
[[Датотека: Petofi anyak.jpg|мини|лево|300п|Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)]]
Отац му је био Србин Стеван Петровић месар<ref>"Зора", Мостар 1. август 1899. године</ref>, a мајка Словакиња Марија Хрузова. Шандорово крштено име је Александар Петровић.<ref>[https://web.archive.org/web/20141101231932/http://www.kirjasto.sci.fi/petofi.htm Sándor Petõfi] {{en}}</ref> У крштеницу је име уведено на [[Латински језик|латинском]], као ''Alexánder Petrovics'', по тадашњем обичају [[Лутеранизам|Евангеличке цркве]]. "Петефи" му је одабрано уметничко име, псеудоним који је користио од 1843. године. Петефи се сматра најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником [[19. век|XIX века]]а. По Вељку Петровићу, песник Шандор Петефи није Словак (како Мађари сматрају) већ је његов презимењак, Србин по пореклу.<ref>Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966. године</ref> Потиче од гране породице Петровић из [[Баја|Баје]], која се крајем 18. века заиста преселила у Кишкереш.<ref>Вељко Петровић: "О књижевности и књижевницима", Нови Сад 1958. године</ref> У том месту је живео до 1809. године трговац Арон Петровић, Србин из Баје, чији син Димитрије (рођ. 1799) постао вероватно први српски академски вајар. То је други Петровић и то Србин, у том словачком месту.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref> У Кишкерешу није било православне цркве, па је крштен у словачкој богомољи. Родитељи су му се касније преместили у оближњу Феређхазу, где су стекли значајан иметак.
 
И по мађарском "великом шовинисти" [[Миклош Барта|Миклошу Барти]], који је говорио на годишњици Петефијеве смрти 1899. године - песник је био српског рода. Било је то на великој мађарској свечаности одржаној код [[Шегешвар]]а у Ердељу, где је баш на месту Шандорове погибије постављен достојан споменик. Барти је том приликом изговорио следеће речи: "Будите поздрављени пријатељи Срби, који сте нам двије звијезде истакли на мађарском небу: Дамјанића и Петефија". Цитат су пренели сви мађарски листови, па и званични "Мађарорсзаг" у броју 210/1899. године<ref>"Зора", Мостар 1899. године</ref>
Ред 46:
== Петефијева поезија ==
Као водећи песник мађарског [[романтизам|романтизма]], он је и најзаслужнији да је мађарска поезија позната у свету. Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело. Одушевљен његовим писањем Јован Јовановић Змај је на српски језик превео и препевао двадесетак Петефијевих песама.
 
 
{|
Линија 73 ⟶ 72:
<div align="right">(''На крај села чађава механа.'' Препев Јована Јовановића Змаја)</div>
|}
 
 
{|
Линија 103 ⟶ 101:
<div align="right">(''Како да те назовем.'' С мађарског превела Драгиња Рамадански)</div>
|}
 
 
{|
Линија 146 ⟶ 143:
{{портал|Биографија|Књижевност}}
{{Commonscat|Sándor Petőfi}}
 
* [[Сава Бабић]] (1985): ''Како смо преводили Петефија.'' Историја и поетика превода, Матица Српска Нови Сад
* [https://web.archive.org/web/20160311134916/http://www.poezijasustine.rs/sandor-petefi Шандор Петефи] – Поезија суштине.