Википедија

Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 87.116.190.165 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
 
Циљ ВМРО-а је био [[Велика Бугарска]],<ref>Ulf Brunnbauer, [http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)], Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."</ref> тиме што би се остварио званичан циљ организације, а то је политичка аутономија [[Македонија|македонске]] и [[Једренски вилајет|једренске]] области <ref>{{Cite web|url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“ |accessdate=25. 7. 2010.|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар|authorlink=
| others= |year=2002.▼
| accessdate=25. 07. 2010.
|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар
|authorlink=
| others=
▲|year=2002.
| month =
| format =
| work = | publisher = Архив Југославије, часопис Архив, број 3
| location =
|pages=
| language =
| doi =
| archiveurl = |archivedate=| quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.▼
| archiveurl =
▲| archivedate=| quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.
}}</ref>.
 
Македонија је 1912. године ослобођена од [[Отоманско царство|Отоманског царства]] у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. Подељена је између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], незадовољна великобугарска ВМРО наставила је оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.<ref>[http://www.watsoninstitute.org/project_detail.cfm?id=74 Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.]{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у [[Бугарска|Бугарској]] и [[РепубликаСеверна Македонија|РепублициСеверној Македонији]] постоје политичке партије под тим именом.{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
== Оснивање ==
[[Датотека:VMRO-FOUNDERS.jpg|мини|250п|Оснивачи ВМОРО (приказани као оснивачи ВМРО)]]
Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући [[Бугари|бугарског]] библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''Бугарски македоно-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-19031893—1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</ref>{{sfn|Perry|1988|pp=40–41}}{{sfn|Rossos|2008|p=300}}{{sfn|Banac|1988|p=315}}<ref>Пандев, К. "Устави и правилници на ВМОРО преди Илинденско-Преображенското въстание", Исторически преглед, 1969, кн. I. pp. 68—80.</ref>{{sfn|Hodge|2007|p=442}}<ref>{{harvnbsfn|Crampton|1983|pp=236}}</ref>{{sfn|Poulton|2000|p=53}}{{sfn|Perry|1988|pp=40-41}}<ref>Fikret Adanir, Die Makedonische Frage: ihre entestehung und etwicklung bis 1908, Wiessbaden. 1979. pp. 112.</ref> Оснивачи су били [[Христо Татарчев]] (лекар), [[Дамјан Груев]] (учитељ), [[Петар Поп Арсов]] (учитељ), [[Иван Хаџи Николов]] (књижар), [[Андон Димитров]] (учитељ) и [[Христо Батаниџев]] (учитељ).{{чињеница|date=01. 2016. |pages=}}
 
{{цитат3|Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.|[[Гоце Делчев]]}}
 
Унутрашњи сукоби две струје су пратили организацију од њеног оснивања. ''Једну струју'' су чинили '''врховисти''' који су од [[1895]]. године били окупљени у оквиру организације [[Врховни македонско-једренски комитет|Врховни македоно-једренски комитет]] (ВМОК) и чија је делатност сматрана покушајем [[Кнежевина Бугарска|Бугарске]] да створи [[Велика Бугарска|Велику Бугарску]] асимилацијом становника [[Македонија|Македоније]]. ''Другу струју'' су чинили '''централисти''' чија је активност тумачена као аутономистичка. Бројним ликвидацијама припадника супарничке струје су не бирајући средства врховисти потиснули централисте и спроводили утицај [[Кнежевина Бугарска|бугарског двора]] на организацију и њене активности.<ref>{{Cite web|url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“ |accessdate=25. 7. 2010.|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар|authorlink=
| others= |year=2002.▼
| accessdate=25. 07. 2010.
|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар
|authorlink=
| others=
▲|year=2002.
| month =
| format =
| work = | publisher = Архив Југославије, часопис Архив, број 3
| location =
|pages=
| language =
| doi =
| archiveurl = |archivedate=| quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај бугарског двора и његове аустрофилске политике.▼
| archiveurl =
▲| archivedate=| quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај бугарског двора и његове аустрофилске политике.
}}</ref>{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
ВМРО је имала следеће карактеристике<ref name="arhivyu2002">{{Cite web| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“ |accessdate=25. 7. 2010.|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар|authorlink=
| others= |year=2002.▼
| accessdate=25. 07. 2010.
|author = Дмитар Тасић|last = Тасић|first = Дмитар
|authorlink=
| others=
▲|year=2002.
| month =
| format =
| work = | publisher = Архив Југославије, часопис Архив, број 3
| location =
|pages=
| language =
| doi =
| archiveurl = |archivedate=| quote = У првим годинама након настајања ВМРО испољавају се следеће одлике у њиховом раду:..... - акцију предводе егзархијски васпитаници и активисти.... за све време постојања ВМРО је изразито антисрпски и антигрчки настројена.▼
| archiveurl =
▲| archivedate=| quote = У првим годинама након настајања ВМРО испољавају се следеће одлике у њиховом раду:..... - акцију предводе егзархијски васпитаници и активисти.... за све време постојања ВМРО је изразито антисрпски и антигрчки настројена.
}}</ref> :
* у почетку функционисања организације су акције предводили бивши ђаци школа [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и њени активисти
Линија 107 ⟶ 92:
== Илиндански устанак ==
{{Главни чланак|Илиндански устанак|Крушевска република}}
[[Илиндански устанак]] је почео [[2. август]]а [[1903]]. године, на [[православље|православни]] верски празник [[Илиндан]]. Устанак је организовала Тајна македоно-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је [[Крушевска република]], прва република на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Власт устаника трајала је 10 дана - од [[3. август|3.]]. до [[13. август]]а 1903. године и сматра се највећим успехом [[Македонија|македонских]] устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је [[Крушево]], по чему је и цела република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји [[РепубликаСеверна Македонија|Македоније]].{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
== Криза ВМРО-а ==
Линија 134 ⟶ 119:
[[Датотека:Petar Chaulev, Ohrid–Debar Uprising, 1913.jpg|мини|лево|250п|Војвода Петар Чаулев и део охридских устаника]]
[[Охридско-дебарски устанак]] је израз који се у одређеним историјским изворима употребљава као назив за масовни упад наоружаних [[Албанци|Албанаца]] и комита ВМРО са територије [[Кнежевина Албанија|Кнежевине Албаније]] на територију [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] започет [[11. септембар|11. септембра]] [[1913]]. године. Овај упад су подржали војска [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]<ref>{{Cite web|url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html
| title = Књига о Косову|accessdate=23. 7. 2010.|author = Димитрије Богдановић|last = Богдановић|first = Димитрије|authorlink= Димитрије Богдановић▼
| title = Књига о Косову
| accessdate=23. 07. 2010.
▲|author = Димитрије Богдановић|last = Богдановић|first = Димитрије
|authorlink= Димитрије Богдановић
| others=
|date=|year =
| month =
| format =
| work = | publisher =
| location =
|pages=
| language =
| doi =
| archiveurl = |archivedate=| quote = Međutim, nije ce radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja, Žirovica i Debar. U napadu je učestvovalo oko 10.000 Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Činjenica da u albanskim četama ima stranih, i to bugarskih oficira, potvrđena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima, ali je posebno interesantna veza sa BMPO i lično s Janetom Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji organizujući albanski pokret prema Makedoniji ▼
| archiveurl =
▲| archivedate=| quote = Međutim, nije ce radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja, Žirovica i Debar. U napadu je učestvovalo oko 10.000 Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Činjenica da u albanskim četama ima stranih, i to bugarskih oficira, potvrđena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima, ali je posebno interesantna veza sa BMPO i lično s Janetom Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji organizujući albanski pokret prema Makedoniji
}}</ref> уз одређено учешће и становника западне [[Македонија|Македоније]] (припадника ВМРО и становника албанске националности из [[Охрид]]а, [[Струга|Струге]], [[Дебар|Дебра]] и [[Кичево (град)|Кичева]] које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе [[Петар Чаулев]] и [[Милан Матов]] (брат члана централног комитета ВМРО [[Христо Матов|Христе Матова]]) .<ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Текст под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref>
 
Линија 174 ⟶ 155:
 
=== ВМРО у Вардарској Македонији ===
Због деловања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], за чије је формирање [[1870]]. године [[Висока порта|Порта]] дала сагласност под пресудним утицајем [[Руска Империја|Русије]], школе на [[српски језик|српском језику]] на територији [[РепубликаСеверна Македонија|Вардарске Македоније]] су биле затваране, поготово после [[1885]]. године и припајања [[Источна Румелија|Источне Румелије]] [[Кнежевина Бугарска|Бугарској]], и вршена је систематска [[бугаризација]] [[Словени|словенског]] становништва Вардарске Македоније .<ref>[http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_2.pdf Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље. pp. 94], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
У областима Вардарске Македоније, београдска влада је после [[Балкански ратови|Балканских ратова]] спроводила доследну политику [[србизација|србизације]].<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/nepostojecem_narodu_nametnut_nepostojeci_jezik.24.html?news_id=146337 Nepostojećem narodu nametnut nepostojeći jezik], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> У школама је спровођења систематска политика денационализовања и посрбљавања македонског становништа.<ref name="serbification">{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#40
| title = The Real Face of Serbian Education in Macedonia| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 9 (Jan. 10, 1926), Vienna, original in Bulgarian
| language = English|accessdate=3. 8. 2007
}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације Вардарској Македонији]]<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#60▼
| accessdate=03. 08. 2007▼
| title = An article by Dimiter Vlahov about the persecution of the Bulgarian population in Macedonia| publisher = newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian▼
▲}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације Вардарској Македонији]]<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#60
▲| language = English|accessdate=033. 088. 2007
▲| title = An article by Dimiter Vlahov about the persecution of the Bulgarian population in Macedonia|publisher = newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian
}}</ref>, која је називана „ [[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније словенског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#50▼
| language = English▼
| title = By the Shar Mountain there is also terror and violence| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian▼
| accessdate=03. 08. 2007
▲| language = English|accessdate=3. 8. 2007
▲}}</ref>, која је називана „[[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније словенског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web|url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#50
▲| title = By the Shar Mountain there is also terror and violence|publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate=03. 08. 2007
}}</ref>
 
Линија 196 ⟶ 174:
Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава [[Хрватска|Хрватске]] и Македоније.<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Приликом реформи административне поделе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] највећи део Вардарске Македоније се нашао обједињен у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] која је обухватала целу данашњу [[РепубликаСеверна Македонија|Македонију]], јужне делове [[Србија|централне Србије]] и јужне делове [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са [[Француска|Француском]] и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.
Линија 205 ⟶ 183:
{{Quote box|title=
| quote = Холандски писац [[А. ден Долард|Ван ден Долард]] је током четворомесечног боравка у Бугарској приметио да су "амерички гангстери Ал Капоне и покојни Џек Дајмонд просто бедници, кад се сравне са вођама Комитета".''<ref>[[Владан Јовановић]]. [http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf Губици југословенске жандармерије у сукобима са качацима и комитима 1918-1934. године] {{Wayback|url=http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf |date=20140202102901 }}</ref>
|author =
| source =
| align = right
Линија 217 ⟶ 195:
== Други светски рат ==
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], много борци ВМРО-а су се борили на страни [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и нису доживљавали бугарске трупе у области [[Македонија|Македоније]] као окупаторске.<ref>Palmer, S. and R. King Yugoslav Communism and the Macedonian Question, Archon Books (June ). 1971. pp. 65–67.</ref> Доласком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] у [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]] [[1943]]. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. [[2. август]]а [[1944]]. године (што у РепублициСеверној Македонији зову Други Илиндан) у [[Манастир Прохор Пчињски|Манастиру светог Прохора Пчињског]] је [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније]] са [[Панко Брашнаров|Панком Брашнаровом]] (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило [[Социјалистичка Република Македонија|РепубликуСеверну Македонију]] као федералну јединицу у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Титове Југославије]], што је доживело међународно признање {{чињеница|date=06. 2010. }}.{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
Након Другог светског рата ВМРО престаје да постоји.{{чињеница|date=01. 2016. }}
Линија 237 ⟶ 215:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Crampton|first=R. J. Crampton| publisher = East European Monographs|year=1983|isbn=978-0-88033-029-9|pages=236}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Poulton|first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC&pg=PA82|year=2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-534-3|pages=82}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Perry|first = Duncan| title = The Politics of Terror: The Macedonian Liberation Movements, 1893-1903| location = Durham| publisher = Duke University Press|year=1988|id=|pages=40–4140-41}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = Encyclopedia of the age of imperialism, 1800-1914| publisher = Greenwood Publishing Group|year=2007|isbn=978-0-313-33404-7|pages=442}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Lampe|first = John R.| title = Yugoslavia as History: Twice There Was a Country| url = http://books.google.com/books?id=AZ1x7gvwx_8C&pg=PA156|year=2000| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77401-7|pages=156}}
Линија 246 ⟶ 224:
* {{Cite book|ref=harv|last=Turnock|first = David| title = The Economy of East Central Europe, 1815-1989: Stages of Transformation in a Peripheral Region| url = http://books.google.com/books?id=K_0BiawR3M8C&pg=PA467|year=2004| publisher = Taylor & Francis|isbn=978-0-203-48622-1|pages=467}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rossos|first = Andrew| title = Macedonia and the Macedonians: a history| publisher = Hoover Press|year=2008|isbn=978-0-8179-4882-5|pages=300}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Banac|first = Ivo|authorlink= Иво Банац| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics| url = http://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC|year=1988| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-9493-2|pages=}}
 
 
{{refend}}
Линија 259 ⟶ 236:
 
{{Бугарске револуционарне организације}}
{{РепубликаСеверна Македонија}}
 
[[Категорија:Бугарска пропаганда у Македонији]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Унутрашња_македонска_револуционарна_организација”