Википедија

Васељенски патријарх — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{хришћанство}}
'''Васељенски патријарх'''<ref>Назива се још и '''''екуменски патријарх''''', а по граду столовања и '''''цариградски патријарх''''', односно '''''константинопољскиекуменски патријарх'''''</ref> ({{Јез-грч|Οικουμενικός Πατριάρχης}}) је почасна титула коју носе поглавари [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]],<ref>Назива се још и ''Васељенска патријаршија'' или ''Екуменска патријаршија'', односно ''ЦариградскаЕкуменска патријаршија'' иииили ''Константинопољска патријаршија''</ref> а током старије историје исту титулу су такође носили и поглавари неких других помесних цркава.{{sfn|Meyendorff|1989|p=58, 224, 267, 277, 305-306, 330}} Титула је нецрквеног порекла, без упоришта у [[Свето писмо|Светом писму]] и одлукама [[васељенски сабори|васељенских сабора]], а потиче од појма [[васељена]] ([[старогрчки језик|стгрч.старогр]]. οἰκουμένη —/ „екумена“) који означава ''насељени свет''. ПунаИзраз титула"''васељенски васељенскогпатријарх''" патријархаје гласи:први ''Његовапут Божанственапочео Свесветостда Архиепископсе Константинопољајавља –током Новог[[5. Римавек]]а, иа Васељенскиу Патријарх''<ref>Називаширу сеупотребу јошје иушао ''Архиепископтек Цариградаод –[[6. Новогвек]]а. Рима'',Данашња ''Архиепископпуна Цариградскититула –цариградског Новоримски'',патријарха ''Архиепископгласи: Цариградски'',Његова Божанствена Свесветост ''Архиепископ КонстантинопољскиКонстантинопоља – Новоримски''Новог илиРима ''Архиепископи КонстантинопољскиВасељенски Патријарх''</ref> ({{Јез-грч|῾ΗἩ Αὐτοῦ Θειοτάτη Παναγιότης, ὁ ᾿Αρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως, Νέας Ρώμης καίκαὶ ΟἰκουμενικόςΟἰκουμενικὸς Πατριάρχης}}).<ref>[http://www.ec-patr.org/patrdisplayathp.php?lang=gr&id=7 Ecumenical Patriarchate Newsof Constantinople: Ecumenical Patriarch]</ref><ref>Назива се још и ''Архиепископ Цариграда – Новог Рима'', ''Архиепископ цариградски – новоримски'', ''Архиепископ Константинопоља – Новог Рима'' или ''Архиепископ константинопољски – новоримски''</ref>
 
Током историје, употреба појма "васељенски" у титули цариградског патријарха била је предмет бројних несугласица и спорова око почасти и првенства,{{sfn|Meyendorff|1989|p=58, 224, 267, 277, 305-306, 330}} што је дошло до посебног изражаја и у савременом добу, услед покушаја да се традиционално поимање положаја цариградског патријарха као "првог међу једнакима" замени новом формулом која гласи: "први, без себи равних".<ref>[https://www.patriarchate.org/-/primus-sine-paribus-hapantesis-eis-to-peri-proteiou-keimenon-tou-patriarcheiou-moschas-tou-sebasmiotatou-metropolitou-prouses-k-elpidophorou Elpidophoros Lambriniadis (2014): First without equals]</ref>
 
== Положај у васељенском Православљу ==
Положај Цариградске цркве у православном свету није био истоветан током историје. Све до почетка [[4. век]]а, црква у тадашњем граду [[Византион|Византу]] је била обична епископија, потчињена Хераклејској митрополији. Тек од времена [[Константин Велики|Константина Великог]] (306-337), који је [[330]]. године преименовао Визант у ''Константинопољ - Нови Рим'', учинивши га другом царском престоницом, локална епископија је почела да добија на значају, првенствено као главно упориште [[аријанство|аријанске]] јереси у доба Константинових наследника. Током највећег дела [[4. век]]а, константинопољску катедру су заузимали поборници разних аријанских струја, који су почели да употребљавају титулу [[архиепископ]]а, а превласт јеретика је трајала све до времена цара [[Теодосије Велики|Теодосија Великог]] (379-395), који је силом државне власти успео да отргне ову катедру из руку кривовераца. Кључни догађај који је означио повратак Цариградске цркве у крило [[православље|православља]] био је [[Други васељенски сабор]], који је одржан [[381]]. године, управо у Цариграду.{{sfn|Meyendorff|1989|p=}}
Положај Цариградске цркве у православном свету није био истоветан током историје, тако да је титула "васељенски патријарх" почела да се употребљава повремено тек у 5. и 6. веку, да би након тога постала саставни део званичног патријаршијског наслова. Иако поменута титула није била установљена, нити потврђена од стране [[васељенски сабори|васељенских сабора]], цариградски патријарси су је усвојили упркос протестима, који су повремено долазили од других помесних цракава. Пре [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054), када је Римска црква била део васељенског Православља, поредак помесних цркава је био уређен према начелима [[пентархија|пентархије]], односно почасног првенства древних патријаршија у следећем редоследу: Рим, Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим. Током 5. и 6. века, поједини не само цариградски, већ и александријски патријарси почели су да се називају "васељенским" патријарсима, што је довело до разних несугласица и спорова око почасти и првенства.{{sfn|Meyendorff|1989|p=58, 224, 267, 277, 305-306, 330}}▼
 
▲ПоложајПочевши од 381. године, започиње нагли успон Цариградске цркве, која је 451. године, по одлуци [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]], стекла помесну надлежност над свим епархијама у православномобластима светуцарских није[[Римска биодијецеза|дијецеза]] истоветанТракије, токомАзије историјеи Понта. Недуго након тога, такоцариградски архиепископи почињу да јеупотребљавају и наслов патријарха. Поред тога, јавља се и титула "васељенски патријарх", која је почела да се употребљава повремено текупотребљава у 5. и 6. веку, да би наконпочевши тогаод 6. века постала саставни део званичног патријаршијског наслова. Иако поменута титула није била установљена, нити потврђена од стране [[васељенски сабори|васељенских сабора]], цариградски патријарси су је усвојили упркос протестима, који су повремено долазили од других помесних цракава. Пре [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054), када је Римска црква била део васељенског Православља, поредак помесних цркава је био уређен према начелима [[пентархија|пентархије]], односно почасног првенства древних патријаршија у следећем редоследу: Рим, Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим. Током 5. и 6. века, поједини не само цариградски, већ и александријски патријарси почели су да се називају "васељенским" патријарсима, а титула "васељенски" је приписивана и тадашњим поглаварима Римске цркве, што је довелосве заједно доводило до разних несугласица и спорова око почасти и првенства.{{sfn|Meyendorff|1989|p=58, 224, 267, 277, 305-306, 330}}
 
Након Великог раскола и иступања Римске цркве из система пентархије, Цариградска патријаршија је као друга по рангу иза Рима преузела на себе првенство међу осталим помесим православним црквама и од тада се цариградски "васељенски" патријарх сматра као ''први међу једнаким'' православним поглаварима и има првенство части у [[Православна црква|Православној цркви]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Васељенски_патријарх”