Клесарски занат у Белој Води — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
слике |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 4:
[[Датотека:Lazarica.jpg|250px|мини|десно|Детаљи фасаде [[Црква Лазарица|цркве Лазарице]]]]
[[Датотека:Manastir Kalenic 3.jpg|250px|мини|десно|Украсни детаљи на фасади, [[манастир Каленић]]]]
'''Клесарски занат у Белој Води''' је традиционални начин обраде камена [[Бела Вода (Крушевац)|беловодског]] [[пешчар]]а чије извориште су мајдани у залеђу села. Камен је [[Седиментне стене|седиментног]] порекла и јавља се у чак 25 топлих валера<ref name="Новости - Беловодски клесари">{{cite journal
Клесарски занат у Белој води води порекло из периода средњег века и у континуитету је очуван све до данас. Зато је 2012. године уврштен у Национални регистар [[Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН" />
Ред 16:
=== Клесарски занат у Белој Води данас ===
Од 1975. године У Белој Води одржава се традиционална културна манифестација „''[[Беловодска розета]]''”.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> Ова манифестација се одржава сваке године средином јула месеца у Парку скулптура у белој Води. Почев од 1988. године, у знак признања за уметнички, културни и научни допринос српској култури, заслужним појединцима додељује камена розета. Први добитник камене розете била је [[Десанка Максимовић]], а затим [[Матија Бећковић]], [[Емир Кустурица]] и други.<ref name="TOK">{{cite web
Парк скулптура налази се у амфитеатру који је изграђен је 1987. године, према пројекту чувеног крушевачког архитекте [[Предраг Вертовшек|Предрага Вертовшека]]. Амфитеатар је током Вајарске колоније „Беловодски пешчар“ 2001. године уобличен вајарским детаљима.<ref name="TOK" />
Ред 26:
Године 2015. у ''Политехничкој школи "Милутин Миланковић"'' у Крушевцу отворено је ново комбиновано одељење - клесари и дрворезбари које ће покушати да настави традицију уметничког обликовања белог пешчара чија експлоатација у Белој Води крај Крушевца траје шест векова. Отварање овог одељења подржали су, између осталих и професор [[Велимир Каравелић]] и вајар [[Зоран Васиљковић]].<ref name="Новости - Беловодски клесари" />
== Мајсторство беловодских клесара ==
Мајсторство беловодских клесара – споменара огледало се у префињености обраде, слововезачкој вештини, архитектоници, ликовном обликовању и украшавању споменика. Беспрекорно познавање заната, специфична обрада која се темељи на дугој традицији, високе могућности обликовања беловодског пешчара утицали су на велику потражњу, како за каменом тако и за мајсторима, ради украшавања бројних цркава и манастира у земљи и иностранству.<ref name="НКН" /> Клесарско умеће наслеђивало се заједно са алатом и то одмах после ниже школе. Занат се напуштао једино ако се мајстор разболи од [[Силикоза|силикозе]], и то између 30. и 50. године живота.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?">{{cite journal
== Значајне грађевине грађене беловодским каменом ==
Ред 35:
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] српско-француска фирма „''Батињол''“ отпочела је изградњу Београда беловодским пешчаром, па је тако од 1931. године беловодски камен узидан у [[Црква Светог Марка у Београду|Цркву Светог Марка]], палату Београд, зграду Поште, [[Зграда Управе фондова у Београду|Хипотекарне банке]], [[Зграда Француског културног центра|Француског културног центра]], [[Most kralja Aleksandra|Мост краља Александра]]...<ref name="НКН" /><ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" />
У новијој историји од беловодског пешчара изграђене су [[црква Светог цара Лазара у Бирмингему]] у Енглеској (1967)<ref name="TOK" />, црква посвећена Спаљивању Моштију Светог Саве у [[Крњево (Велика Плана)|Крњеву]] (1987),<ref>{{cite web
<gallery>
Ред 54:
== Спољашње везе ==
* {{cite web
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
| |||