Поморавље (област) — разлика између измена

{{друго значење2|Поморавље}}

 

== Физичко-географске одлике ==

* Багрданске клисуре која је усечена у шкриљцима и [[Гранит|граниту]] од којих се састоје Јухор, Црни врх и Ресавски хумови.

* Доњовеликоморавског заливског проширења – дужине 60 км, између [[Свилајнац|Свилајнца]] и [[Пожаревац|Пожаревца]]. Оно је широко отворено али плиће од Горњовеликоморавске котлине.<ref>Марковић Ђ. Ј.: Проблеми морфохидрогенезе природе

 

Долина Велике Мораве није само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна (пет пространих тераса са флувијалним прегибом високим 70 м, који одваја ниску од најниже моравске терасе). Она је предиспонирана Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора. Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле, дуж јужнопанонске дислокације, најдубље тонуло, у Великом Поморављу је процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији. Истовремено су Карпатиди издизани, свођени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500 m и почела је есхумација палеорељефа са изградњом речне долине. Да овај тектонски ров не мирује ни данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора). Ток Велике Мораве развио се на централној језерској равни која је лежала на висини од 500 м. Од те висине ток се усеца у горњем делу. Велика Морава је од средњег плиоцена усекла око 400 m дубоку долину. Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: домне епигеније [[Сталаћка клисура]] и [[Багрданска клисура]], домна епигенија [[Црница (река)|Црнице]] у [[Габро|габру]] Главице (узводно од [[Параћин]]а), [[епигенија]] [[Јовановачка река|Јовановачке реке]] у Грацу, ртна епигенија Грзе (на северној страни Бабе), ивична епигенија Црнице у Забрешкој клисури, епигенија [[Каленићка река|Каленићке реке]], домна епигенија [[Ресава (река)|Ресаве]] између Пасторка и Маћехе, епигенија [[Жупањевачка река|Жупањевачке реке]]. Велика Морава је прибијена уз западни обод Горњовеликоморавске котлине јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије а последица тога је асиметрија. Истичу се асиметрија тераса и притока (већи број десних притока).<br />

 

'''Велика Морава''' (245 км) настаје од Јужне Мораве (343 км) и Западне Мораве (295 км) , које се састају код Сталаћа. Формирана је у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м. Слив Велике Мораве обухвата 14,3% територије Србије, односно 41,5% површине Србије. Долина Велике Мораве (развијене у фосилном ѕаливу) је благо нагнута ка северу, као и њено меандарско корито са врло малим падовима. Док укупна дужина реке износи 245 км, њена најкраћа дужина није већа од 118 км. Велика Морава је код Сталаћа широка 80 м, а при ушћу 250 м. Дубина јој износи 2-3 м, а у честим вировима до 10 м. Река не обилује водом. Ова река даје Дунаву тек једну седмину количине воде коју му даје [[Сава]]. Велика Морава је у прошлости била пловна до Ћуприје. Усеца нова и напушта стара корита, јер акумулација великих количина наноса издиже корито. Обављају се регулациони радови ради спречавања поплава, коришћења речне воде за наводњавање и будуће пловидбе. Пад ове реке је исувише мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе, а за пловидбе је велики. Плитко корито и многе оштре окуке (поред наноса) неповољни су ѕа пловидбу. Све три Мораве угрожавају поплавама велику површину, на којој живи скоро милион људи. Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне а нарочито Јужне Мораве.

 

'''[[Језава]]''' је мања притока Дунава код Смедерева. Дугачка је 37,7 км, а површина слива јој износи 660 км². Језава је на целој дужини развијене у кавртарним наслагама доњег тока Велике Мораве, чији је рукавац била до 1897. године када је од ње одвојена насипом. За разлику од рукаваца Саве и Дунава, који се враћају матици, Језава самостално утиче у Дунав. Она се рачва у многе рукавце, који (као и главно корито) неких година пресушују.

 

=== Педолошке карактеристике ===

 

== Становништво и насеља ==

* [[Деспотовац]]

* [[Јагодина]]

* [[Параћин]]

 

Долина Велике Мораве је привредно једна од најактивнијих подручија наше земље. То је преваскоходно ратарско-сточарски крај са развијеним воћарством, рударством и новијом индустријом. Долинска раван је повртарска зона а побрђе воћарско подручије. Кукуруз и пшеница одлично успевају у долини Велике Мораве. У овом крају много се гаји поврће, особито варира пасуљ и купус, затим индустријско биље (највише шећерна репа и сунцокрет), као и крмно биље. Удео ораница и башта у укупној структури пољопривредних површина Великог Поморавља је велики, нарочито у северном делу краја. Сточарство у Великом Поморављу је врло добро развијено. Говедарство и свињогојство су најјаче сточарске гране. Велика производња кукуруза веома погодује свињогојству, а сточна репа и трава гајењу говеда. Некада густе шуме поморавља уступиле су место њивама под житима, виноградима на брежуљцима и пространим воћњацима.

* '''Рударство''' је значајна привредна грана Великог Поморавља. Оно није разноврсно, али се угаљ одавно и много експлоатише. За време ранијих маринско-језерских фаза у моравском рову је од биљног материјала створен олиго миоценски мртав угаљ и неогени лигнит. Мрки угаљ у сењско-ресавском басену је олиго ценске старости и калоричне моћи 5 100-5 300 калорија. На бази овог угља у Ћуприји је одавно подигнута термоелектрана. Угаљ се копа у [[Сењски Рудник|Сењском Руднику]] код Деспотовца, Ћићевца, као и у доњој Млави.

* '''Индустрија''' Најјаче су развијене прехрамбена индустрија (сухомеснати производи, шећер,кекс) и индустрија каблова, затим грађевинска и метало-прерађивачка инустрија. Хемијска индустрија је мања, а дрвна индустрија се базира на богатим шумама планинског залеђа.

 

== Референце ==