Сибир — разлика између измена

'''Сибир''' ({{јез-рус|Сибирь}}) је део [[Русија|Русије]] који се простире у дужини од 7.000 km у правцу исток-запад од планине [[Урал (планина)|Урал]] на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500 km у правцу север-југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до казахстанских планина и границе са [[Монголија|Монголијом]] и [[Кина|Кином]].<ref name="yandex">{{cite web |url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia |publisher=Encycl.yandex.ru |date= |access-dateaccessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.is/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 077. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Све осим крајње југозападног дела Сибира, и чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је велика географска регија, а по најширијој дефиницији познат је и као Северна Азија. Сибир је део модерне Русије од 16. и 17. века.

Територија Сибира протеже се источно од планине [[Урал (планина)|Урал]] до [[слив]]а између [[Тихи океан|Тихог океана]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Река [[Јенисеј]] условно дели Сибир на два дела, Запад и Исток. Сибир се протеже на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до брда северно-централног [[Казахстан]]а и до националних граница [[Монголија|Монголије]] и [[Кина|Кине]].<ref>{{cite web |url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia (in Russian) |publisher=Encycl.yandex.ru |date= |accessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.is/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 077. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини 77% површине копна Русије, али у њему живи само 40 милиона људи - 27% становништва земље. Ово је еквивалентно просечној густини насељености од око 3 становника по квадратном километру (приближно једнака оној у [[Аустралија|Аустралији]]), чинећи Сибир једним од најређе насељених региона на Земљи. Да је независна земља, по површини би био највећа земља на свету, али по броју становника то би била 35. највећа земља на свету и 14. највећа у Азији.

По неким теоријама име му долази од [[Сибирски татарски језик|сибирске татарске]] реченице која значи „успавана земља“.<ref name="theguardian">{{cite web |url=https://www.theguardian.com/travel/2007/may/20/escape.adventure |title=Trans-Siberian for softies |last=Ferguson|first=Euan|work=the Guardian |access-date accessdate= 14. 1. 2016}}</ref> По другој верзији име је добио по [[Јенисејски народи|јенисејском]] племену Сибири, које су касније асимиловали [[Сибирски Татари]]. Доктор Памела Кајл Крослеј, професор историје у Дармут колеџу, тврди да су Руси назвали Сибир по народу Сибо који данас живи у Кини.<ref name=manchus213>{{harvnb|Crossley|2002|p=213}}</ref> Модерно значење имена је ушло у руски језик после освајања [[Сибирски канат|Сибирског каната]].

Сибирске трапе су формиране једним од највећих познатих вулканских догађаја у последњих 500 милиона година геолошке историје Земље. Који је трајао милион година и сматра се могућим узрочником „Великог изумирања” пре око 250 милиона година<ref>{{cite web |url=http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |title="Yellowstone's Super Sister" |accessdate = 17. 4. 2010. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050314025022/http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |archivedate = 14. 3. 2005 |df=dmy-all }}. Discovery Channel.</ref>, за који се процењује да је изазвао изумирање 90% врста које су постојале у то време.<ref>{{Cite book|title=When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time|publisher=Thames & Hudson|year=2005|isbn=978-0-500-28573-2|author=Benton, M. J.}}</ref>

Са распадом [[Златна хорда|Златне Хорде]], крајем 15. века основан је [[Аутономија|аутономни]] Сибирски ханат. [[Туркијски народи|Туркијски]] говорници [[Јакути]] мигрирали су северно од области [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]] под притиском монголских племена од 13. до 15. века.<ref>{{Cite journal |last=Pakendorf|first=B. |last2=Novgorodov|first2=I. N. |last3=Osakovskij|first3=V. L. |last4=Danilova|first4=A. B. P. |last5=Protod'Jakonov |first5=A. P. |last6=Stoneking|first6=M. |doi=10.1007/s00439-006-0213-2 |title=Investigating the effects of prehistoric migrations in Siberia: Genetic variation and the origins of Yakuts |journal=Human Genetics |volume=120 |issue=3 |year=2006|pmid=16845541 |pmc=|pages=334–353334-353}}{{PD-notice}}</ref> Сибир је остао ретко насељено подручје. Историчар Џон Ф. Ричардс је написао: "... мало је вероватно да је укупна рана модерна сибирска популација премашивала 300.000 људи."<ref>{{Cite book|last=Richards|first=John F.|title=The Unending Frontier: An Environmental History of the Early Modern World|url=https://books.google.com/books?id=i85noYD9C0EC&pg=PA538|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-93935-6|pages=538}}</ref>

Растућа снага [[Русија|Русије]] на Западу почела је да подрива Сибирски ханат у 16. веку. Прво, групе трговаца и [[Козаци|Козака]] су почеле да улазе у то подручје. Руска армија је добила директиву да успоставља нова утврђења све даље и даље на исток, како би заштитила нове насељенике из Европске Русије. Основани су градови попут Мангазеја, Таре, [[Јенисејск]]а и [[Тобољск]]а, а последњи је проглашен главним градом Сибира. У то време, ''Сибир'' је био назив тврђаве у Кашлику, у близини Тобољска. [[Герхард Меркатор]], на карти објављеној 1595. године, означава Сибир као назив насеља, али и околне територије дуж леве притке реке Об.<ref>[[:FileДатотека:CEM-15-Asia-Mercator-1595-Russia-2533.jpg|Asia ex magna Orbis terrae descriptione Gerardi Mercatoris desumpta, studio & industria G.M. Iunioris]]</ref> Други извори наговештавају да је народ Сибо, [[Аутохтони народи|аутохтони]] [[Тунгуски народи|Тунгуски народ]], пружио жесток отпор руској експанзији иза Урала. Неки сугеришу да је израз „Сибир” њихов русификован етноним.

До средине 17. века, подручја под контролом Русије су се протезала до [[Тихи океан|Тихог океана]]. Око 230.000 [[Руси|Руса]] се настанило у Сибиру до 1709. године.<ref>{{cite web |last=Goodlett|first=Sean C. |url=http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |title=Russia’s Expansionist Policies I. The Conquest of Siberia |publisher=Falcon.fsc.edu |date= |accessdate = 15. 5. 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110511182349/http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |archivedate = 11. 5. 2011 |df=dmy-all}}</ref> Сибир је био дестинација за слање протераних.<ref>[https://www.economist.com/news/books-and-arts/21705305-prison-without-roof?fsrc=scn/tw/te/pe/ed/prisonwithoutaroof Prison without a roof] [https://twitter.com/TheEconomist/status/768263225708257284 Siberia: both Russia's "heart of darkness" and a place of opportunity]</ref> Још од цара Петра Првог, Сибир је коришћен за изградњу логора за принудни рад, а нарочито за време совјетске власти стварањем гулага.

Изградња [[Транссибирска железница|транс-Сибирске железнице]] ([[1891]]-[[1916]]1891–1916) довела је до убрзаног економског развоја Сибира и његове модернизације. Боље је повезивала Сибир са Европском Русијом која се убрзано индустријализовала у доба [[Николај II Александрович|Николаја II]]. Око седам милиона људи преселило се у Сибир из [[Европски део Русије|Европске Русије]] између [[1801]]. и [[1914]].<ref>{{cite web|url=https://www.jstor.org/pss/1848991|title=Review: The Great Siberian Migration: Government and Peasant in Resettlement from Emancipation to the First World War|publisher=|accessdate = 14. 1. 2016}}</ref> Од [[1859]]. до [[1917]]. више од пола милиона људи се преселило на [[Руски далеки исток|Далеки исток]].<ref>{{Cite book |last=Stephan |first=John J. |title=The Russian Far East: A History |url=https://books.google.com/books?id=Jce4rBWjG5wC&pg=PA62 |year=1996 |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-2701-3 |pages=62}}</ref> Сибир има богате природне ресурсе. Током двадесетог века започело се са експлоатацијом великих размера ових ресурса, а индустријски градови су се развили широм региона.<ref>Fiona Hill, ''Russia — Coming In From the Cold?'', The Globalist (23. 2. 2004)</ref>

У раним деценијама [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] (посебно 30-тих и 40-тих), влада је основала државну агенцију [[Гулаг|ГУЛАГ]] за администрирање система казнених радних логора, замењујући претходни систем [[каторга]].<ref>{{Cite book |last=Viola |first=Lynne |title=The Unknown Gulag: The Lost World of Stalin's Special Settlements |url=https://books.google.com/books?id=gG6cPY2RpzUC&pg=PA3 |year=2007 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-518769-4 |pages=3}}</ref> Према полу-званичним совјетским проценама, које су објављене тек након пада совјетске владе, од 1929. до 1953. кроз ове логоре и затворе прошло је више од 14 милиона људи, од којих су многи били у Сибиру. Још 7 до 8 милиона људи је интерно депортовано у одвојене области Совјетског Савеза (укључујући читаве националности или етничке групе у неколико случајева).<ref>Robert Conquest in "Victims of Stalinism: A Comment," ''Europe-Asia Studies,'' Vol. 49, No. 7 (Nov. ). (1997). стр. 1317.–1319 states: "We are all inclined to accept the Zemskov totals (even if not as complete) with their 14 million intake to Gulag 'camps' alone, to which must be added 4–5 million going to Gulag 'colonies', to say nothing of the 3.5 million already in, or sent to, 'labour settlements'. However taken, these are surely 'high' figures."</ref>

Пола милиона (516.841) затвореника умрло је у логорима од 1941. до 1943. године<ref>Zemskov, "Gulag," ''Sociologičeskije issledovanija,'' 1991, No. 6. стр. 14–15.</ref> због недостатака хране изазване [[Други светски рат|Другим светским ратом]]. У другим периодима морталитет је био релативно мањи. Величина, обим и број радничких кампова ГУЛАГа остаје предмет истраживања и дебата. Многи Гулази су се налазили у изузетно удаљеним подручјима североисточног Сибира. Најпознатији кластери су били ''Севостлаг'' (североисточни логори) дуж реке Колиме и ''Норилаг'' код [[Нориљск]]а, где је 1952. године држано 69.000 затвореника.<ref>{{citeCite book |last=Courtois |first=Stéphane |title=Livre Noir Du Communisme: Crimes, Terreur, Répression |url=https://books.google.com/books?id=H1jsgYCoRioC&pg=PA239 |year=1999 |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-07608-2 |pages=239}}</ref> Главни индустријски градови Северног Сибира, као што су [[Нориљск]] и [[Магадан]], развили су се из логора које су изградили затвореници и које су водили бивши затвореници.<ref>{{cite web| url=http://www.arlindo-correia.org/041003.html |title=Gulag: a History of the Soviet Camps |publisher=Arlindo-correia.org |date= |accessdate = 6. 1. 2009}}</ref>

Нафтна покрајина Лена-Тунгуска обухвата централну сибирску платформу (неки аутори називају је источно-сибирском платформом).<ref name=Meyerhof>Meyerhof, A. A., 1980, "Geology and Petroleum Fields in Proterozoic and Lower Cambrian Strata, Lena-Tunguska Petroleum Province, Eastern Siberia, USSR", in ''Giant Oil and Gas Fields of the Decade: 1968–1978'', AAPG Memoir 30, Halbouty, M. T., editor, Tulsa: American Association of Petroleum Geologists. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-89181-306-4|pages=}}</ref>{{rp|228}} Регионална геолошка извиђачка студија започела је 1932. године, након чега следи површинско и подземно мапирање, откривена је Марков-Ангара лук ([[антиклинала]]). То је довело до открића Марковог нафтног поља 1962. године са Марково 1 бунарском водом, на дубини од 2156 m.<ref name=Meyerhof/>{{rp|243}} Гасно поље Средне-Ботуобин откривено је 1970. године.<ref name=Meyerhof/>{{rp|244}} Нафно поље Јарактин откривено је 1971. године, производња на дубинама до 1750 m.<ref name=Meyerhof/>{{rp|244}}

Скоро целокупно становништво живи на југу, дуж [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]]. Клима у овом најјужнијем делу је [[умереноконтинентална клима]], са хладним зимама, али прилично топлим летима која траје најмање четири месеца. Годишњи просек је око {{convert|0.5|C|F|1}}. Јануар у просеку износи око {{convert|-20|C}} и јул око {{convert|+19|C}}, док су дневне температуре током лета обично изнад{{Convert|20|C}}.<ref>{{cite web|url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N55E082+1102+29634W |title=Novosibirsk climate |publisher=Worldclimate.com |date = 4. 2. 2007. |accessdate = 15. 5. 2010.}}</ref><ref>{{cite web| url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N54E073+1202+0004115G2 |title=Omsk climate |publisher=Worldclimate.com |date = 4. 2. 2007. |accessdate = 15. 5. 2010.}}</ref> Са растућом сезоном, обиљем сунца и изузетно плодном [[Црница (педологија)|црницом]], јужни Сибир је довољно добар за профитабилну [[пољопривреда|пољопривреду]], што је доказано почетком 20. века.

Најчешће присутна клима у Сибиру је [[субполарна клима]], са просечном годишњом температуром око {{convert|-5|°C|°F}} и са јануарским просеком од {{convert|-25|C}} и просеком за јул {{convert|+17|C}},<ref>{{cite web|url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N56E107+1102+30337W |title=Kazachengoye climate |publisher=Worldclimate.com |date = 4. 2. 2007. |accessdate = 15. 5. 2010.}}</ref> иако се значајно разликују, са јулским просеком око {{Convert|10|C}} у [[екотон]]у тајге-тундре. [[Ојмјакон]] је село које је 6. фебруара 1933. забележило температуру {{convert|−67.7|°C|F}}. [[Верхојанск]], град на северу и у унутрашњости, забележио је температуру од {{convert|−69.8|°C|F}} за 3 узастопне ноћи: 5., 6. и 7. фебруара 1933. Сваки град се наизменично сматрао најхладније насељеним местом на северној хемисфери. Сваки град често лети достигне {{convert|86|F}} што чини највећу светску температурну варијацију између летњих утицаја и зимских падавина.<ref>''Business Insider'', February 2014, http://www.businessinsider.com/verkhoyansk-russia-most-miserable-place-2014-2</ref>{{failed verification| date = December 2016}}

| year high C = 7.0

| year mean C = 2.4

| year low C = -2.3

| year precipitation mm = 442

| Извор 1 = <ref name="Гидрометцентр России">{{cite web |url=http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |script-title=ru:Гидрометцентр России |accessdate = 8. 1. 2009. |publisher= |language=Russian |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080627063054/http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |archivedate = 27. 6. 2008. |deadurl=yes |df=dmy-all}}</ref>

| date = August 2010

Истраживачи, укључујући Сергеја Кирпотина са Томског државног универзитета и Џудит Маркуанд на [[Универзитет у Оксфорду|Универзитета у Оксфорду]], упозоравају да је [[Западносибирска низија]] почела да се одмрзава као резултат [[Глобално загревање|глобалног загревања]]. Смрзнути [[Тресава|тресетни]] брегови у овом региону могу да имају милијарде тона гаса [[метан]]а, који се могу пустити у атмосферу. Метан је [[Гасови стаклене баште|гас за стаклене баште]] 22 пута моћнији од [[угљен-диоксид]]а.<ref>Ian Sample, "[https://www.theguardian.com/environment/2005/aug/11/science.climatechange1 Warming hits 'tipping point']". ''[[The Guardian]]'', 11 August 2005</ref> Током 2008. године истраживачка експедиција за Америчку геофизичку заједницу открила је ниво метана до 100 пута изнад нормалног у атмосфери изнад сибирског [[Арктик]]а, вероватно је резултат [[Метански клатрат|метанских клатрата]] пуштен кроз рупе у замрзнутом "поклопцу" [[пермафрост]]а морског дна, око изливања [[Лена (река)|реке Лене]] и подручја између [[Лаптевско море|Лаптевског мора]] и [[Источносибирско море|Источног Сибирског мора]].<ref>{{cite news |url= https://www.independent.co.uk/environment/climate-change/exclusive-the-methane-time-bomb-938932.html |title= Exclusive: The methane time bomb |last=Connor|first=Steve |date = 23. 9. 2008. |newspaper=The Independent |accessdate = 3. 10. 2008.}}</ref><ref>N. Shakhova, I. Semiletov, A. Salyuk, D. Kosmach, and N. Bel'cheva (2007), [http://www.cosis.net/abstracts/EGU2007/01071/EGU2007-J-01071.pdf?PHPSESSID=e Methane release on the Arctic East Siberian shelf], ''Geophysical Research Abstracts'', '''9''', 01071</ref>

* Манчуријански [[вапити]]<ref name=Geist>{{cite book |last=Geist |first=Valerius |title=Deer of the World: Their Evolution, Behaviour, and Ecology |url=https://books.google.com/books?id=bcWZX-IMEVkC&pg=PA211 |year=1998 |publisher=Stackpole Books |isbn=978-0-8117-0496-0 |accessdate = 30. 1. 2016. |pages=211}}</ref>

* [[Сибирски мошусни јелен]]<ref name=iucn2008Nyambayar>{{IUCN2008 |assessor=Nyambayar, B. |assessor2=Mix, H. |assessor3=Tsytsulina, K.|last-assessor-amp=yes |year=2008 |id=13897 |title=Moschus moschiferus |accessdate = 30. 1. 2016.}} Database entry includes a brief justification of why this species is of vulnerable.</ref>

* [[Амурски леопард]]<ref name=Uphyrkina2002>{{cite journal |author=Uphyrkina, O. |author2=Miquelle, D. |author3=Quigley, H. |author4=Driscoll, C. |author5=O’Brien, S. J. |title=Conservation Genetics of the Far Eastern Leopard (''Panthera pardus orientalis'') |url=http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |doi=10.1093/jhered/93.5.303 |year=2002 |journal=Journal of Heredity |volume=93 |issue=5 |pmid=12547918 |accessdate=30. 1. 2016. |pages=303–11303-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160204102124/http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |archive-date=044. 022. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>

* [[Сибирски тигар]]<ref name=iucn2011Miquelle>{{IUCN |assessor=Miquelle, D. |assessor2=Darman, Y. |assessor3=Seryodkin, I. |year=2011 |id=15956 |taxon=Panthera tigris ssp. altaica |version=2014.2|accessdate = 30. 1. 2016.}}</ref>

* [[Азијски црни медвед]]<ref name=iucn2008Garshelis>{{IUCN |assessor=Garshelis, D. L. |assessor2=Steinmetz, R. |assessor3=IUCN SSC Bear Specialist Group |last-assessor-amp=yes|year=2008|id=22824|title=Ursus thibetanus|version= 2015.2|accessdate = 30. 1. 2016.}}</ref>

* [[Мрки медвед]]<ref name=iucn2008McLellan>{{IUCN2008|assessor=McLellan, B.N.|assessor2=Servheen, C.|assessor3=Huber, D.|last-assessor-amp=yes|year=2008|id=41688|title=Ursus arctos|accessdate = 30. 1. 2016.}}</ref>

* [[Picea obovata|Сибирска смрча]]<ref name=iucn2013>{{Cite journal |author=Farjon, A. |title=''Pinus pumila'' |journal=The IUCN Red List of Threatened Species |volume=2013 |pages=e.T42405A2977712 |publisher = [[IUCN]] |year=2013 |url=http://www.iucnredlist.org/details/42405/0 |doi=10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42405A2977712.en |access-dateaccessdate=12. 1. 2018.}}</ref>

* [[Pinus pumila|Сибирски патуљасти бор]]<ref name=iucn2011Farjon>{{Cite journal |authorlast=Farjon|first=A. Farjon |title=''Picea obovata'' |journal=The IUCN Red List of Threatened Species |volume=2013 |pages=e.T42331A2973177 |publisher=[[IUCN]] |year=2013 |url=http://www.iucnredlist.org/details/42331/0 |doi=10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42331A2973177.en |access-dateaccessdate=12. 1. 2018.}}</ref>

Термин "Сибир" има дугу историју. Њено значење се постепено мењало годинама. Историјски, Сибир је дефинисана као цео део Русије источно од [[Урал (планина)|Уралских планина]], укључујући и [[Руски далеки исток|Далеки исток]]. Према овој дефиницији, Сибир се протеже на исток са [[Урал (планина)|Уралских планина]] на пацифичку обалу, а на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до границе [[Средња Азија|средње Азије]] и националних граница Монголије и Кине.<ref>[http://slovari.yandex.ru/dict/brokminor/article/36/36372.html?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона] {{Webarchive|url=https://archive.is/20120713173752/http://slovari.yandex.ru/dict/brokminor/article/36/36372.html?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C | date = 13. 077. 2012 }} (The Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary, in Russian)</ref>

Извори совјетске ере<ref>[http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C Сибирь—Большая советская энциклопедия] {{Webarchive|url=https://archive.is/20120724201114/http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C | date = 24. 077. 2012 }} (The ''Great Soviet Encyclopedia'', in Russian)</ref> и модерни руски изори<ref>[http://slovari.yandex.ru/dict/geography/article/geo/geo3/geo-4313.htm Сибирь- Словарь современных географических названий]{{Мртва веза| date = 09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (in Russian)</ref> обично дефинишу Сибир као регион који се протеже на исток од Уралских планина до [[вододелница]] између слива [[Тихи океан|Тихог океана]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] дренажних базена, а на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до брда северно-централног Казахстана и националне границе Монголије и Кине. По овој дефиницији, Сибир укључује [[Субјекти Руске Федерације|савезне субјекте]] [[Сибирски федерални округ|Сибирског савезног округа]] и неке од [[Уралски федерални округ|Уралског савезног округа]], као и [[Јакутија|Јакутију]], која је део [[Далекоисточни федерални округ|Далекоисточног федералног округа]]. Географски, ова дефиниција обухвата поделе неколико других субјеката уралских и далековечних федералних округа, али они нису укључени административно. Ова дефиниција искључује [[Свердловска област|Свердловску област]] и [[Чељабинска област|Чељабинску област]], обе које су укључене у неке шире дефиниције Сибира.

Други извори могу користити или нешто ширу дефиницију која наводи на пацифичку обалу, а не на сливу, источну границу (што укључује читав руски далеки исток)<ref>{{cite web |last=Britannica |first=Encyclopædia |url=http://www.britannica.com/eb/article-9067598/Siberia |title=Siberia-Britannica online encyclopedia |publisher=Britannica.com |date= |accessdate=15. 5. 2010.}}</ref> или нешто уже које ограничавају Сибир у Сибирски савезни округ (на тај начин искључујући све субјекте других округа).<ref>{{cite web |url=http://www.bartleby.com/65/si/Siberia.html |title="Siberia" |accessdate = 4. 6. 2008. |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000824090623/http://www.bartleby.com/65/si/Siberia.html |archivedate = 24. 8. 2000. |df=dmy-all }}, ''The Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition</ref> На руском језику реч за Сибир се користи као замена за име федералног округа од оних који живе у самом округу и мање се користи за означавање федералног округа од стране људи који живе изван ње.

* [[Јекатеринбург]] - Неки извори као што је [[Енциклопедија Британика]] укључују овај град који се налази на [[Урал (планина)|планинама Урал]]. Становници су се дистанцирали и рекли да постоји разлика између сибирске и уралске културе.<ref>{{cite web |url=https://www.washingtonpost.com/world/europe/this-russian-city-says-dont-call-us-siberia/2017/01/05/85e9e352-bb2f-11e6-ae79-bec72d34f8c9_story.html |title=This Russian city says: ‘Don’t call us Siberia’ |publisher=[[The Washington Post]] |last=Filipov |first=David | date = 5. 1. 2017. |accessdate=6. 1. 2017.}}</ref>

Сибир је изузетно богат [[минерал]]има, који садрже руде готово свих економски вредних [[метал]]а. Има неке од највећих светских депозита од никла, [[Злато|злата]], [[Олово|олова]], [[Угаљ|угља]], [[молибден]]а, [[гипс]]а, [[дијамант|дијаманата]], [[диопсид]]а, [[Сребро|сребра]] и [[цинк]]а, као и великих неискоришћених ресурса нафте и природног гаса.<ref>[http://www.statista.com/statistics/159771/yamal-peninsula-in-western-siberia-development-of-gas-fields/ Statistics on the Development of Gas Fields in Western Siberia], Daily Questions on Energy and Economy</ref> Око 70% развијених нафтних поља у Русији налази се у региону [[Ханти-Мансијск]].<ref>{{cite web |last=Schlindwein |first=Simone |url=http://www.spiegel.de/international/world/the-city-built-on-oil-eu-russia-summit-visits-siberia-s-boomtown-a-562248.html |title=The City Built on Oil: EU-Russia Summit Visits Siberia's Boomtown |publisher=Spiegel | date = 26. 8. 2008. |accessdate=8. 8. 2014.}}</ref> Русија садржи око 40% светских познатих ресурса [[никл]]а на депонији [[Нориљск]]а у Сибиру. ''НорилскНикел'' је највећи светски произвођач никла и [[паладијум]]а.<ref>{{cite web |url=https://www.reuters.com/article/2010/01/29/norilsk-russia-output-idUSLDE60S0DU20100129 |title=Norilsk raises 2010 nickel output forecast |publisher=Reuters |date = 29. 1. 2010. |accessdate = 8. 8. 2014.}}</ref>

Сибирска пољопривреда има карактеристике малог раста током сезоне у већини региона. Међутим, на југозападу где су земљишта богата плодном црном земљом, а клима је мало умеренија, постоји широко оплемењивање [[Пшеница|пшенице]], [[Јечам|јечма]], [[раж]]и и [[кромпир]]а, уз пашу великог броја [[Овца|оваца]] и стоке. Производња хране на другим пољима, захваљујући лошој плодности [[подзол]]них земљишта и екстремно кратких сезона раста, ограничена је на исхрану северних [[ирвас]]а у тундри - коју су мештани користили више од 10.000 година. Сибир има највеће [[Шума|шуме]] на свету. Дрва и даље представљају важан извор прихода, иако су многе шуме на истоку у тешким условима и биће им много потребно да се опораве. [[Охотско море]] је једно од два или три најбогатија мора по рибарској врсти на свету, захваљујући својим хладним струјама и веома великим [[Плима и осека|плимама и осекама]], и тако Сибир има преко 10% годишњег светског улова риба, иако је риболов на неки начин опао од распада СССР.<ref>{{cite web |url=http://www.fao.org/fishery/countrysector/naso_russiafed/en#tcN700AD |title=FAO National Aquaculture Sector Overview (NASO) |author= |date = 16. 1. 2005. |publisher= |accessdate=14. 1. 2016.}}</ref>

Трећи најпопуларнији спорт у Русији, бенди,<ref>{{cite web |url=https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&tl=sen&u=http%3A%2F%2Fwww.rusbandy.ru%2Fnews%2F7438&sandbox=1 |title=Google Translate |publisher= |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> је важан у Сибиру. У сезони 2015-16 Руске Бенди Супер лиге, Јанисеј из [[Краснојарск]]а три године за редом био је шампион, победивши Бајкал-Енергију из [[Иркутск]]а у финалу.<ref>{{cite web |url=https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&u=http://www.rusbandy.ru/news/9039&prev=search |title=Google Translate |publisher= |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref><ref>[https://i.ytimg.com/vi/_Y0lhvnE7pU/hqdefault.jpg Фотографија]</ref> Два или три тима (у зависности од дефиниције Сибира) играју у Супер лиги, шампиони из 2016. године СКА-Нефтканик из [[Хабаровск]]а, Кузбас из [[Кемерово|Кемерова]] и Сибселмаш из [[Новосибирск]]а. 2007. године Кемерово је добио прву руску затворену арену специјално направљену за бенди.<ref>{{cite web |url=http://www.rusbandy.ru/stadium/42/ |title=Информация о стадионе "КЛМ стадиона «Химик", Кемерово – Реестр – Федерация хоккея с мячом России |work=rusbandy.ru |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> Сада [[Хабаровск]] има највећа арена на свету која је специјално изграђена за бенди, Арена Јерофеј.<ref>{{cite web |url=http://www.rusbandy.ru/stadium/96/ |title=Информация о стадионе "Арена «Ерофей", Хабаровск – Реестр – Федерация хоккея с мячом России |work=rusbandy.ru |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> То ће бити место за Дивизију А Светског првенства у бендију 2018. године.

Постоје различита веровања широм Сибира<ref>{{cite web |url=http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |title=Russian Embassy website — ''Religion in Russia'' |accessdate=19. 2. 2010. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000926005925/http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |archivedate = 26. 9. 2000. |df=dmy-all}}</ref> укључујући [[Православна црква|православно хришћанство]], друге деноминације хришћанства, [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] и [[ислам]]а.<ref>{{cite book |last1last=Arnold |first1first=Thomas Walker |title=The Preaching of Islam: A History of the Propagation of the Muslim Faith |url=https://books.google.com/books?id=qxsVAAAAYAAJ |location=Westminster |publisher=Archibald Constable and Company |publication-date=1896 |pages=206–207206-207 |accessdate=11. 10. 2015. |quote=Of the spread of Islam among the Tatars of Siberia, we have a few particulars. It was not until the latter half of the sixteenth century that it gained a footing in this country, but even before this period Muhammadan missionaries had from time to time made their way into Siberia with the hope of winning the heathen population over to the acceptance of their faith, but the majority of them met with a martyr's death. When Siberia came under Muhammadan rule, in the reign of Kuchum Khan, the graves of seven of these missionaries were discovered [...]. [...] Kuchum Khan [...] made every effort for the conversion of his subjects, and sent to Bukhara asking for missionaries to assist him in this pious undertaking. |year=1896}}</ref> Процењује се да 70.000 [[Јевреји|Јевреја]] живи у Сибиру,<ref>{{cite web |url= http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |title=Planting Jewish roots in Siberia |publisher=Fjc.ru | date = 24. 5. 2004. |accessdate=15. 5. 2010. |deadurl= yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090827113526/http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |archivedate=27. 8. 2009. |df= dmy-all}}</ref>, а неки од њих живе у [[Јеврејска аутономна област|Јеврејској аутономној области]].<ref>"[http://www.csmonitor.com/World/Europe/2010/0607/Why-some-Jews-would-rather-live-in-Siberia-than-Israel Why some Jews would rather live in Siberia than Israel]", ''The Christian Science Monitor''. 7 June 2010</ref> Највећа верска група је [[Руска православна црква]].

У Сибиру постоји популарна традиција [[Шаманизам|шаманизма]] и [[Политеизам|политеизма]].<ref name=locclass>{{harvnb|Hoppál|2005|p=13}}</ref> Ове природне свете праксе сматрају се веома дремним од стране различитих племена. Постоје записи о пракси сибирског племенског лечења из 13. века.<ref>{{Cite web|url=http://www.newdawnmagazine.com/articles/secrets-of-siberian-shamanism|title=Secrets of Siberian Shamanism New Dawn : The World's Most Unusual Magazine|website=www.newdawnmagazine.com|access-date accessdate= 9. 1. 2017.}}</ref> На територији Сибира има много различитих локалних веровања у традицију богова. Ту спадају: Ак Ана, Анапел, Кара Хан, Куркил, Нга, Нуми-Торем, Нуми-Турум, Пон, Пугу, Тодоте, Томам, Зонгет, [[Јукагири]] и други. Места са светим подручјима укључују Олхон, острво на [[Бајкалско језеро|Бајкалском језеру]].

''Строганина'' је сирово рибље јело [[Аутохтони народи|аутохтоних народа]] северног арктичког Сибира, направљено од сирових, танких замрзнутих риба са дугим резом.<ref>{{cite book |last=Rasputin| first=V. |last2=Winchell |first2=M. |last3=Mikkelson| first3=G. |title=Siberia, Siberia |publisher=Northwestern University Press |year=1997 |isbn=978-0-8101-1575-0 |url=https://books.google.com/books?id=fzchffZ3BFQC&pg=PT294 |pages=322–323322-323}}</ref> То је популарно јело родним Сибирцима.<ref>{{cite book |last=Motarjemi |first=Yasmine |first2=Gerald |last2=Moy |first3=E. C. D. |last3=Todd|location=Amsterdam |title=Encyclopedia of Food Safety | publisher=Elsevier Science, Academic Press |year=2013| |isbn=978-0-12-378613-5 |url=https://books.google.com/books?id=mX1XAQAAQBAJ&pg=RA1-PA176 |pages=176}}</ref>

* {{Cite book |ref=harv|last=ViolaCourtois |first=LynneStéphane |title=TheLivre UnknownNoir GulagDu Communisme: The Lost World of Stalin'sCrimes, SpecialTerreur, SettlementsRépression |url=https://books.google.com/books?id=gG6cPY2RpzUCH1jsgYCoRioC&pg=PA3PA239 |year=20071999 |publisher=OxfordHarvard University Press |isbn=978-0-19674-51876907608-42 |pages=3239}}

* {{Cite book |ref=harv|last=StephanViola |first=John J.Lynne |title=The Russian FarUnknown EastGulag: AThe Lost World of Stalin's Special HistorySettlements |url=https://books.google.com/books?id=Jce4rBWjG5wCgG6cPY2RpzUC&pg=PA62PA3 |year=19962007 |publisher=StanfordOxford University Press |isbn=978-0-804719-2701518769-34 |pages=623}}

{{refbegin|230em}}

* {{Cite book |ref=harv|last=RichardsStephan |first=John FJ. |title=The UnendingRussian FrontierFar East: An EnvironmentalA History of the Early Modern World|url=https://books.google.com/books?id=i85noYD9C0ECJce4rBWjG5wC&pg=PA538PA62 |year=20031996 |publisher=Stanford University of California Press |isbn=978-0-5208047-939352701-63 |pages=53862}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Crossley| first=Pamela Kyle| title=The Manchus| series=Peoples of Asia| volume=14|year=2002| publisher=Wiley-Blackwell |idisbn=ISBN 978-0-631-23591-0| url=https://books.google.com/books?id=0KHLEvqvET8C |edition=3rd |accessdate = 28. 12. 2013.|pages=213}}

* {{Cite book|ref=harv|title=The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics |first= Stephen K.| last=Batalden| others=Contributor Sandra L. Batalden| volume=| edition=revised|year=1997| publisher=Greenwood Publishing Group| url=https://books.google.com/?id=WFjPAxhBEaEC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| idisbn=ISBN 978-0-89774-940-4| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book|ref=harv|title=White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian |last=Bisher|first=Jamie| volume=| edition=|year=2006| publisher=Routledge| url=https://books.google.com/?id=Mg6RAgAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| idisbn=ISBN 978-1-135-76595-8| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book|ref=harv|title=White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian |last=Bisher |first=Jamie| volume= |edition= |year=2006 |publisher=Routledge| url=https://books.google.com/?id=28iPAgAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| idisbn=ISBN 978-1-135-76596-5| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000 |last=Black |first=Jeremy |volume= |edition= |year=2008 |publisher=Yale University Press |url=https://books.google.com/?id=xpI_YYtvlCAC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |idisbn=ISBN 978-0-300-14769-8| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book|ref=harv| title= Internal Colonization: Russia's Imperial Experience |last=Etkind|first=Alexander| volume=| edition=|year=2013| publisher=John Wiley & Sons| url=https://books.google.com/?id=lpz5q44VVk0C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |idisbn=ISBN 978-0-7456-7354-7| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |last=Forsyth |first=James |year=1994 |title=A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 |volume= |edition=illustrated, reprint, revised | publisher=Cambridge University Press |url=https://books.google.com/?id=nzhq85nPrdsC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |idisbn=ISBN 978-0-521-47771-0 |accessdate=24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=Inside the Ropes: Sportswriters Get Their Game On |editor-first= Zachary Michael |editor-last=Jack| volume= |edition= |year=2008| publisher=U of Nebraska Press| url=https://books.google.com/?id=ezDG4aTNIeoC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| idisbn=ISBN 978-0-8032-1907-6| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |first=Victor L. |last=Mote |year=1998 |title=Siberia: Worlds Apart |series=Westview series on the post-Soviet republics |volume= |edition=illustrated |publisher=Westview Press |url=https://books.google.com/books?id=qEAjAQAAIAAJ |idisbn=ISBN 978-0-8133-1298-9 |accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=The Russian Far East: A History |first=John J. |last=Stephan |volume= |edition=illustrated, reprint |year=1996 |publisher=Stanford University Press |url=https://books.google.com/?id=Jce4rBWjG5wC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |idisbn=ISBN 978-0-8047-2701-3 |accessdate=24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=Siberian frontier: the territory of fear |first= V. |last=Pesterev |volume= |edition= |year=2015 |publisher=Royal Geographical Society (with IBG), London |url=https://www.academia.edu/14482632/Siberian_frontier_the_territory_of_fear}}

* {{Cite book |ref=harv |last=Wood |first=Alan |year=2011 |title=Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581 – 1991 |volume= |edition=illustrated |publisher=A&C Black |url=https://books.google.com/?id=VZZLAQAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |idisbn=ISBN 978-0-340-97124-6| accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=Condé Nast's Traveler, Volume 36 |volume= |edition= |year=2001 |publisher=Condé Nast Publications| url=https://books.google.com/books?id=qVosAQAAMAAJ |id= |accessdate = 24. 4. 2014.}}

* {{Cite book |ref=harv |title=Yearbook |others=Contributor International Work Group for Indigenous Affairs |volume= |edition= |year=1992 |publisher=International Work Group for Indigenous Affairs |url=https://books.google.com/books?id=beJAAQAAIAAJ |id= |accessdate=24. 4. 2014.}}