Полиција Србије — разлика између измена

Законом о Устројству Централне државне управе ([[22. март]]а [[1862]]. године) Министарство војно је раздвојено од Министарства унутрашњих послова. Од [[15. јун|15.]]. до [[17. јун]]а [[1862]]. године [[Срби|српска]] жандармерија је одиграла пресудну улогу у сукобима око [[Чукур чесма|Чукур чесме]] и током бомбардовања Београда. Нешто више од 100 жандарма супротставило се неколико стотина пута јачој турској сили и практично спасло Београд и Србију. Како се први сукоб одиграо на Духове, [[15. јун]]а, овај дан је усвојен као слава српске жандармерије. Жандармерија је била задужена само за јавни ред и мир у Београду. Зато је [[9. јануар]]а [[1862]]. године донета одлука о оснивању једнообразно униформисаних и наоружаних општинских ноћних стража – органа безбедности у свим варошима Србије.

У оквиру Народноослободилачких одбора ([[1941]]), стварани су органи задужени за ред и безбедност. Септембра [[1942]]. године, [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је донео наредбу да се на ослобођеној територији образују [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] и сеоске страже или сеоска односно народна милиција. Након ослобађања ширих територија, приступило се оснивању оперативних одреда или чета народне милиције за подручја окружних НОО.

Године 1976. усвојена је Уредба о униформи милиције [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (Социјалистичке Републике Србије) и ознакама звања радника милиције. 28. Септембрасептембра 1990. назив је промењен из Милиција Социјалистичке Републике Србије у Полиција Републике Србије. Закон о унутрашњим пословима (полиције Републике Србије) донет је [[17. јул]]а [[1991]]. године. Упутство о одређивању идентификационог броја, начину издавања, вођењу евиденције и ношењу службене легитимације и службене значке (полиције Републике Србије), донето је [[30. септембар|30. септембра]] [[1994|1990]]. године, а примењује се од 1. октобра 1990.

Правилник о униформи и ознакама униформисаних припадника полиције донет је [[28. март|28. септембрсептембра]]а 1990. године, а службено потврђен 26. децембра 1990. године (са важношћу од 3. јануара 1991.) законом о изменама Закона о унутрашњим пословима реч „милиција [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]]“ је замењена речју „полиција [[Република Србија (1990—2006)|Републике Србије]]“.

Лето 2000. године и крај Милошевићевог режима МУП Србије дочекао је разигран, упропашћен и подељен. Јавна безбедност је остала сироче државе, а Државна безбедност блесаво и помпезно названа "Ресор" (остатак идеје о Министарству државне безбедности) поделила се на обичну и више подивљалих фракција. Најпроблематичнији сегмент Службе била је , и остала, њена паравојна формација Јединица за специјалне операције (Црвене беретке); борбена формација на коју Државна безбедност није могла да има никаква права, дакле јединица потпуно легална и тада и данас. Коришћена за најмрачније и најпрљавије послове у земљи и ван ње, та је јединица постала закон за себе. Од некада респректабилне службе безбедности, Државна безбедност Србије постала је за ових десет година синдикат плаћених убица, нарко-картел и невладина организација, моћнија од не најстарије и најугледније са седиштем у Палерму. Наравно да је таква организација глатко и безболно преживела преврат од 5. октобра.

'''Координација''' је заступљена путем стандардизације улаза (знање, вештине, способности), процеса рада и стандардизације излаза. Скоро сваки процес је регулисан стандардима тако да запослени тачно знају шта се од њих очекује односно како треба да поступају. Заступљена је хијерархијска контрола што значи да виши руководиоци директно контролишу рад својих подређених. Овако се врши проток информација у оба смера.<ref name="Цветковић">{{cite journal|last=Цветковић| first = Драган М.| title = Организациони дизајн као један од фактора ефикасности полиције| year=2009| url = http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2010/1.12.pdf| accessdate=26. 12. 2017.}}</ref><ref>{{cite web|title=Дирекција полиције - Надлежност и организација| url = http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/direkcija-policije/nadleznost/!ut/p/z1/lc89D4IwEIDh3-LAKHeAVnRrIqkRiXEwYhcDSS0kSEmpNv57a5z8ivG2uzzvcMAhB94Wl1oWplZt0bh9z8lhPc1IwDBM2YqESEk6ZhkbRZgFsHsBJHFgM5nO0ySO4gUC_69_A_cevwxF1_NfZAlcNqp8fEPbMoolcC2OQgvtn7U7V8Z0_cxDD621vlRKNsLXvYefikr1BvInCN1pm-OQl1dLBzfvPxKD/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?uri=nm%3Aoid%3AZ6_O9M61G02KGL620A6K5GMG430M1| website = Министарство унутрашњих послова Републике Србије| accessdate=29. 12. 2017}}</ref>

Управа граничне полиције осигурава свакодневну радну повезаност и пуну координацију са регионалним центрима и станицама граничне полиције на терену, као и другим линијама рада у оквиру МУП-а и другим државним органима и институцијама, обављајући послове: надзора државне границе, граничне провере, подизања нивоа безбедности на аеродромима и међународном пловном путу на рекама Дунав, Тиса и Сава; сузбијања прекограничног криминала; анализе ризика; контроле кретања и боравка странаца; сузбијања трговине људима; азила; контроле законитости у раду и логистике.

# ''Информисање заједнице и повећање поверења у рад полиције'' (Доношење смерница за контакте са јавношћу у складу са Стратегијом комуникације МУП-а и њихово представљање; Развијање партнерских односа са медијима ради истинитог, благовременог и потпуног информисања; Презентовање планираних и предузетих активности полиције (саопштења, наступи портпарола, учешће у медијима); Унапређење званичне интернет стране Министарства постављањем садржаја посвећених полицији у заједници)

* демократску владавину као легитимност, репрезентативност, транспарентност, учешће грађана, законитост и одговорност у управљању сектором безбедности.<ref name="Ејдус">{{cite journal|last=Ејдус| first = Филип| title = Концепт реформе сектора безбедности| year=2009| url = http://www.academia.edu/2543919/Koncept_reforme_sektora_bezbednosti| accessdate=24. 12. 2017.}}</ref>

* Недржавни актери који не користе силу (организације, грађанска друштва, медији, универзитети итд.)<ref name="Heiner Hänggi">{{cite book|last=Hänggi| first = Heiner| title = Conceptualising Security Sector Reform and Reconstruction| publisher = Geneva: Democratic Control of Armed Forces – DCAF| accessdate=24. 12. 2017.| pages=275}}</ref>

Три године након издвајања Ресора државне безбедности из састава Министарства унутрашњих послова и успостављања Безбедносно-информативне агенције као самосталне, Влади потчињене службе, у Србији су створени основни предуслови да се на другачији начин, у оквиру иновираног концепта безбедности, нормативно регулишу и реформски процеси везани за вршење полицијских послова. У формално-правном смислу, претходни Закон о полицији (2005), у времену када је донет, сматран је компатибилним стандардима везаним за полицијске послове који су садржани у значајним документима усвојеним на међународном нивоу, укључујући: Европску конвенцију о људским правима из 1950. године и пратећим протоколима којима је измењена и допуњена (Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала поменуту конвенцију 26. децембра 2003. године), Декларацију о полицији из 1979. године, Европски кодекс полицијске етике, усвојен од стране Комитета министара Савета Европе у септембру 2001. године, те друге релевантне изворе међународног права који се односе на ову проблематику. Сходно томе, Закон о полицији се заснивао на концепту по коме су полицијске структуре у Србији устројене у оквиру организационих јединица МУП-а Републике Србије, које су у статусу јавних служби министарства.<ref>{{cite book|last=Милосављевић| first = Б.| title = Реформа полиције и служби безбедности у Србији и Црној Гори: остварени резултати и изневерена очекивања| year=2004}}</ref><ref>{{cite book|last=Хаџић М., Тимотић М., Милосављевић Б.| first = (прип.)| title = Смисао реформе сектора безбедности (приручник)| publisher = Центар за цивилно-војне односе| location = Београд}}</ref>

У оквиру обавеза везаних за поступак хармонизације националног законодавства са прописима и правним тековинама Европске уније (acquis communautaire), усвојено је више закона који покривају различите области полицијског деловања, укључујући и: Закон о личној карти, Закон о путним исправама, Закон о азилу, Закон о заштити државне границе, Закон о странцима, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о ванредним ситуацијама, Закон о заштити од пожара и други. Ово је било праћено и усвајањем и спровођењем битних стратегијских докумената који се везују за кључна подручја деловања полиције, као што су Стратегија националне безбедности, Национална стратегија за борбу против организованог криминала, Стратегија борбе против трговине људима, Стратегија интегрисаног управљања границом, Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма, Стратегија полиције у заједници и друге. Опширније о предузетим променама ћемо сазнати у даљем тексту.<ref>{{cite book|last=Николић| first = Г.| title = Место и улога ОЕБС-а у реформи полиције у Републици Србији и земљама бивше Југославије. Докторска дисертација| publisher = Факултет безбедности| location = Београд}}</ref><ref>{{cite book|last=Кековић З. и Димитријевић И.| title = Системи безбедности са системом безбедности Републике Србије| year=2017| publisher = Факултет безбедности| location = Београд}}</ref>

{{reflist|30em}}