Репродукција — разлика између измена

[[Оплођење|Самооплођење]], исто тако познато као аутогамија, се јавља код [[хермафродит]]ских организама где два [[гамет]]а која се спајају при фертилизацији потичу од исте индивидуе, e.g., многе [[васкуларне биљке]], неке [[фораминифере]], као и неки [[трепљари]]. Термин „аутогамија“ се понекад супституише са аутогамном полинацијом (која не мора нужно довести до успешне фертилизације) и описује [[Самополинација|самополинацију]] унутар једног цвета, што се разликује од [[геитоногамија|геитоногамне полинације]], трансфера полена на различите светове на истој [[Скривеносеменице|цветајућој биљци]],<ref>{{cite journal | author last= Eckert, |first=C. G. | year = 2000| title = Contributions of autogamy and geitonogamy to self-fertilization in a mass-flowering, clonal plant | journal = Ecology | volume = 81 | issue = 2 | url = http://dx.doi.org/10.1890/0012-9658(2000)081[0532:COAAGT]2.0.CO;2 | doi = 10.1890/0012-9658(2000)081[0532:coaagt]2.0.co;2|pages= 532–542}}</ref> или унутар једне [[Биљна репродуктивна морфологија|једнодомне]] [[Голосеменице|голосеменичне]] биљке.

Постоје неке дебате у научној заједници о томе да ли се ова ћелија може сматрати потпуно синтетичком<ref name="venter">{{cite web| url = https://online.wsj.com/article/SB10001424052748703559004575256470152341984.html| title = Scientists Create First Synthetic Cell| last = Hotz| first = Robert Lee| publisher = The Wall Street Journal| date = 21. 5. 2010| accessdate = 13. 4. 2012}}</ref> имајући у виду да је хемијски синтетисани геном био скоро идентична копија генома који се јавља у природи, и да је прималачка ћелија била бактерија која се јавља у природи. Институт Крега Вентера користи термин „синтетичка бактеријска ћелија“ мада они исто тако разјашњавају „... ми не сматрамо ово „стварањем живота од нуле“ већ смо ми креирали нови живот почевши од већ постојећег живота користећи синтетичку ДНК“.<ref>{{cite web| url = http://www.jcvi.org/cms/research/projects/first-self-replicating-synthetic-bacterial-cell/faq| title = FAQ| last = Institute| first = Craig Venter| accessdate = 24. 4. 2011.|archive-url=https://web.archive.org/web/20101228180155/http://www.jcvi.org/cms/research/projects/first-self-replicating-synthetic-bacterial-cell/faq/|archive-date = 28. 12. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref> Вентер планира да патентира своје експерименталне ћелије, наводећи да су оне „прилично јасно људски изуми“.<ref name="venter"/> Њихови креатори сугеришу да би формирање синтетичког живота омогућило истраживачима да стекну нова знања о животу путем његове изградње, уместо само његовог растављања на делове. Они такође предлажу растезање границе између живота и машина док се два термина не преклапе настанком „истински програмибилних организама“.<ref>{{Cite journal | author last=Gibbs|first= W. Wayte Gibbs | title = Synthetic Life | journal = Scientific American | url= http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=synthetic-life| date = 2004}}</ref> Истраживачи који учествују у овом раду наводе да ће стварање „истински синтетичког биохемијске живота“ постати могуће у релативно блиској будућности.<ref>{{cite web | url = http://www.pbs.org/wgbh/nova/sciencenow/3214/01.html | title = NOVA: Artificial life | accessdate = 19. 1. 2007.}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| author = Michod, R.E| title = Eros and Evolution: A natural philosophy of sex| location = Reading, Massachusetts| publisher = Addison-Wesley Publishing Company| year = 1994|id=ISBN 0-201-44232-9|pages= }}