Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Жепа (река) → Жепа (притока Дрине) |
м Разне исправке |
||
Ред 42:
[[Датотека:Imperial Gate Topkapi Istanbul 2007 002.jpg|мини|десно|200п|Царска капија, једна од три церемонијалне капије комплекса [[Палата Топкапи|Топкапи палате]] (Сарај). Налази се наспрам [[Аја Софија|Аја Софије]]. Од [[1541]]. Мехмед-паша је био главни чувар капија изван двора (шеф дворске страже)]]
Године [[1520]]. за новог Султана у Истанбулу бива постављен млади Сулејман који већ наредне године креће у војни поход на Угарску и после опсаде [[Пад Београда (1521)|осваја тада пограничну тврђаву Београд]] коју је бранило унутар зидина око хиљаду храбрих војника. Претходно су османлије, након неуспешне [[Опсада Београда (1456)|прве опсаде Београда 1456. године]], проширили тврђаву [[Жрнов]], која се налазила на оближњој доминантној планини [[Авала|Авали]] са које су могли да стално осматрају гребен на ушћу [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]] на коме је смештен утврђен Београд. Следеће године Сулејман [[Опсада Родоса (1522)|осваја тврђаву на острву Родос]]. Због ова два војна успеха млади Султан понеће титулу гази-победник. Око [[1521]]. године млади Мехмед-паша након успешно завршене школе, ступа као јањичар због свог стаса и показане физичке спреме у службу код Скендера Челебија, који убрзо по именовању [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим паше]] (
Након што је увидео 1530-их да није у стању да нанесе одлучујући пораз Хабзбурзима и Сафивидима (персијанцима, данашњи Иран), Сулејман се окренуо новој стратегији; династичким законима (канунима) који ће постати примарни инструмент моћи царског двора. Ови закони ће произвести у последње две деценије његове владавине настанак бирократског и административног апарата широм царства.
Ред 65:
Након смрти великог везира Рустем-паше [[1561]]. године, други везир Семиз Али-паша именован је за првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Након четири године проведених на том положају Семиз Али-пашу је заменио Мехмед-паша Соколовић што је било природно очекивано постављење за великог везира. Самим тим био је последњи велики везир којег је именовао султан Сулејман који је умро [[1566]]. године. Мехмед-паша Соколовић је на почетку свог службовања успео да изведе глатку примопредају трона са Сулејмана на његовог сина Селима II, што је довело великог везира у центар османлијске моћи, где ће остати на том положају наредних осам година током читаве наводне владавине Селима II.
Године 1545. постаје заповедних Османске флоте а [[1551]]. бива унапређен у [[румелија|румелијског]] [[беглербег]]а. Исте године креће у поход на [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршку монархију]] а већ следеће осваја [[Темишвар]]. Под његовим утицајем [[1557]]. издат је [[берат (ислам)|берат]] којим се дозвољава обнова [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], и на патријаршијски престо постављен [[Патријарх српски Макарије|Макарије Соколовић]], његов ближи сродник. Султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] Величанствени га проглашава за [[Велики везир|Великог везира]] [[Висока порта|Порте]] [[28. јун]]а [[1565]]. Године ÷1566. са султаном креће у нови поход у Угарску. Опседају утврђени град [[Сигет (град у Мађарској)|Сигет]] међутим у ноћи између [[5. септембар|5
Увече у [[Истанбул|Цариграду]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1579]]. Соколовића у [[atentat|атентату]] убија извесни суманути дервиш.
Ред 76:
Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу [[1571]]. године је изграђен мост преко [[Дрина|Дрине]] у [[Вишеград]]у (описан у делу „[[На Дрини ћуприја]]", [[Иво Андрић|Ива Андрића]] овенчаном [[Нобелова награда за књижевност|Нобеловом наградом]]). Подигао је још бар три моста у Босни и Херцеговини и један у Црној Гори ([[Арсланагића мост]] у [[Требиње|Требињу]], мост на ушћу [[Жепа (притока Дрине)|Жепе]] у [[Дрина|Дрину]], [[Козја ћуприја|Козју Ћуприју]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Везиров мост у Подгорици|Везиров мост]] у [[Подгорица|Подгорици]]). У своме родном селу [[Соколовићи (Рудо)|Соколовићима]] код Рудог изградио је џамију, а у селу [[Поблаће]] код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:476717-Prota-iz-Dalasa-obnavlja-crkvu-Mehmed-pase-Sokolovica Прота из Даласа обнавља цркву Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 4. фебруар 2014)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446629-Loza-Mehmed-pase-Sokolovica-u-korovu Лоза Мехмед-паше Соколовића у корову („Вечерње новости“, 30. јул 2013)]</ref> Црква је изграђена у [[Сарацени|сараценском]] стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:476914-Mehmed-pasa-Sokolovic-sazidao-crkvu-na-majcinom-grobu сазидао цркву на мајчином гробу („Вечерње новости“, 5. фебруар 2014)]</ref> Такође, верује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на [[Калемегдан]]у.
Док је био на месту великог везира помогао је да један од адмирала турске флоте постане [[Пиали Мехмед-паша]], који је такође српског порекла, рођен у околини Београда 1530. године.
== Занимљивости ==
Ред 95:
* {{Cite book|ref=harv|title=The Ottoman Age of Exploration: Sokollu Mehmed Pasha and the Apogee of Empire 1561-1579|year=2010|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-979879-7|url=https://books.google.rs/books?id=Xf3h3Z1YQtIC&pg=PA117&dq=Sokollu+Mehmed+Pasha+and+the+Apogee+of+Empire&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjz796gjIzUAhUJqxoKHVSvDdIQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Sokollu%20Mehmed%20Pasha%20and%20the%20Apogee%20of%20Empire&f=false|author=Giancarlo Casale}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Sultan and the Queen:The Untold Story of Elizabeth and Islam|year=2016|publisher=Viking|isbn=978-0-525-42882-4|url=https://www.amazon.fr/Sulan-Queen-Untold-Story-Elizabeth/dp/0525428828#top|author=Jerry Brotton}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pickles|first=Tim|title=Malta 1565: Last Battle of the Crusades|url=http://books.google.com/books?id=0LuvbRQ78sIC|year=1998|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-85532-603-3|pages=}}
* [http://hunghist.org/index.php/component/content/article/83-articles/260-2014-3-molnar A Forgetten Brigehead between Rome, Venice, and the Ottoman Empire: Cattaro and the Balkan Missions in the Sixteenth and Seventeenth Centuries by Antal Molnár, 2014]{{refend}}
Ред 108:
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:690150-TURSKE-ARHIVE-O-OSMANSKOJ-OKUPACIJI-SRBIJE-Tri-veka-vladalo-pravo-pa-dva-veka-zulumcari Турске архиве о османској окупацији Србији: Три века владало право па два века зулмћари], Д. Матовић, Вечерње новости, 11. октобар 2017.
{{низ
| пре= [[Семиз Али-паша]]
| списак= [[Списак великих везира Османског царства|Велики везир]] [[Османско царство|Османског царства]]<br />[[1565]] — [[1579]].
| после= [[Шемси Ахмед-паша]]|
}}
|