Crveni džin — разлика између измена

'''crveni divdžin''' je velika- zvezda, koja se nalazi van glavnog niza-zvezda stelarneHR klasifikacijedijagrama, zvezdane klase K ili M,. kojaNaziv jecrveni takodžin je nazvanadat zbog svoje crvenolike pojave karakteristične za hladnu divovskudžinovsku zvezdu. Kao primer može se izdvojiti [[Aldebaran]] izu sazvežđasazvežđu [[Taurus]]Bika i ArkturusArktur u sazvezđu Volara.

Crveni divovidžinovi su [[zvezda|zvezde]] čija je masa jednakaod 0.4 - 10 masa [[Sunce|Sunca]], koje su istrošile zalihe [[vodonik]]a u njihovim [[atomsko jezgro|jezgrima]] i prešle na [[nuklearna fuzija|fuziju]] vodonika u ljusci izvanzvan jezgra. Pošto inertno [[helijum]]skoovo jezgro nema više sopstveni izvor [[energija|energije]], ono se sažima i zagreva, a njegova [[gravitaciona sila|gravitacija]] sabija vodonik u omotaču koji se nalazi odmah iznad toga, podstičući na taj način njegovu fuziju da se odigrava brže.

Ovo za uzvrat omogućava zvezdi da postane više [[luminoznost|luminozna]] (od 1000 – 10000 puta sjajnija) i da se uvećava, pri čemu stepen širenja zvezde nadmašuje stepen povećanja njene luminoznosti, zbog čega dolazi do opadanja njene efektivne temperature. U zvezdama dovoljno velikim da započnu helijumsku fuziju, proces analogan ovome dešava se kad se centralni helijum istroši i zvezda pređe na fuziju helijuma u spoljašnjoj ljusci, mada sa pratećim komplikacijama, pošto se u mnogim slučajevima vodonična fuzija nastavlja u ljusci manje dubine – ovo svrstava zvezdu u [[asimptota|asimptotsku]] divovskudžinovsku granu.

Smanjenje površinske [[temperatura|temperature]] prevodi zvezdinu vidljivu svetlost ka crvenom delu spektra, pa otuda i njen naziv “[[crveni divdžin]]”. Za zvezde spektralnih tipova od O prema K veruje se da će postati crveni divovidžinovi (ili [[superdivsuperdžin|superdivovisuperdžinovi]] u slučaju O i B [[zvezda]])

Za zvezde veoma male mase misli se da su potpuno provodljive za toplotu, tako da one ne mogu akumulirati inertno jezgro od helijuma i prema tome mogu da iscrpu sve svoje [[gorivo]], a da nikada ne postanu crveni divovidžinovi.

Ako je zvezda manja od 2.57 solarnih masa, dodavanje helijuma u jezgro fuzijom vodonika iz okolne ljuske može da prouzrokuje [[helijumski bljesak]] – veoma brzu eksploziju helijuma koji se fuzioniše u jezgru, posle koje zvezda započinje kratak period fuzije helijuma pre nego što se ne popenje za jedan novi stepen u grani crvenih divovadžinova.

Pošto je naše Sunce jedne solarne mase, očekuje se da ono postane crveni divdžin za oko pet milijardi godina. Ono bi tada trebalo da postane dovoljno veliko da obuhvati i postojeće [[orbita|orbite]] nekih od unutrašnjih planeta našeg [[Sunčev sistem|solarnog sistema]] uklučujući i našu planetu [[Zemlja|Zemlju]]. Međutim, kako bi gravitaciono privlačenje Sunca trebalo da oslabi do tada zahvaljujući gubicima u njegovoj [[masa|masi]], time se otvara mogućnost da Zemlja pobegne na veću orbitu i tako izbegne ovo proždiranje od strane uvećanog Sunca. Inače, sudbina Zemlje, kada je u pitanju veličina proširenog Sunca, još uvek je tema goruće debate unutar naučne zajednice.