Березина — разлика између измена

| име = Березина<br />-{''Бярэ́зіна; Березина''}-

| слика = Berezina.JPG

| опис =

| мапа = Biarezina-pos.jpg

| опис_м = Басен Березине

| дужина = 561

| проток = на ушћу 145

| извор = [[Минско побрђе]] (код града [[Докшици]])<br />{{coord|55|01|58.94|N|27|44|00.66|E|name=Извор реке Березина|display=inline}}

| ушће = у [[Дњепар]] у [[речички рејон|Речичком рејону]]<br />{{coord|52|32|59|N|30|15|00|E|name=Ушће реке Березине|display=inline,title}}

| укупан_пад =

| области = {{застава|Витепска област}}<br />{{застава|Минска област}}<br />{{застава|Могиљовска област}}<br />{{застава|Гомељска област}}

| притоке = [[Гајна]], [[Бобр (притока Березине)|Бобр]], [[Свислач (река)|Свислач]]

| слив = [[Дњепар]] → [[Црно море]]

| градови = [[Барисав]], [[Беразино]], [[Бабрујск]], [[Светлагорск (Гомељска област)|Светлагорск]]

| пловност = 500 кмkm узводно од ушћа

Беразина извире у [[мочвара|мочварном]] подручју северног дела [[минско побрђе|Минског побрђа]] недалеко од града Докшици у Витепској области. Тече преко јужног дела Централноберазинске равнице и улива се у реку Дњепар код села Берегаваја Слабада у Речичком рејону Гомељске области. Укупна дужина водотока од извора до ушћа је 613 кмkm, а површина сливног подручја 24.500 кмkm². Просечан проток при ушће је око 145 мm³/секs. Под ледом је од децембра до априла. Пловна је у дужини од 500 кмkm узводно од ушћа.

Током [[велики северни рат|Великог северног рата]] [[Шведска|Швеђани]] су под [[Карл XII Шведски|Карлом XII]] прешли Березину на путу за [[Смоленск]] ([[1708]]). Током повлачења [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] војске из [[Русија|Русије]] водиле су се борбе на обе стране Березине, код Барисава и [[Студјанка|Студјанке]]. Наполеон је са остацима своје армаде успео прећи реку [[27. новембар|27]]—[[29. новембар|29. новембра]] [[1812]]. претрпевши велике губитке.