'''Идентификација''' је, према [[Фројд]]у, један од примарних [[психа|психичких]] [[механизам]]а којима се уклања разлика између субјекта и објекта. Састоји се у томе што се [[Егоего]] [[особа|особе]] која се поистовећује, „уношењем” узора у себе, модификује, саображавајући своје [[понашање]] по узору. Примарна идентификација је најранији и најважнији вид [[емоција|емоционалноемоционалног]]г везивања за родитељске узоре. Услов за то је [[емоција|емоционална]] везаност за родитеље појединачно, али и као пара. То је [[психа|психички]] [[процес]] којим се [[особа]] емпатички повезује са [[особа]]маособама којима се диви. То је основни услов за успешну социјализацију [[дете]]та. Узори за идентификацију могу постојати и на свим узрастима. По Ериксону постоје три основна значења идентификације: као имитација, као осећање континуитета у времену и простору и као егоидентитет који у себи обухвата прва два значења, али их и превазилази.
'''Идентификација са агресором''' је [[механизам одбране]] који означава поистовећивање субјекта са угрожавајућом особом, са циљем да се [[страх]] од њега уклони или макар ублажи. Идентификација с агресором посебно је карактеристична за [[дете|децу]] која се [[осећај|осећај]]уосећају угроженом, а беспомоћна су. У случају поистовећивања са непријатељском особом, [[дете]], као беспомоћна [[особа]], настоји да победи свој [[страх]] тако што ће „уношењем” [[особина]] „агресора” изменити себе и постати му сличан. Тиме, несвесно, настоји избећи [[страх]] од агресора и [[особа|особе]] од које прети опасност. Идентификација са агресором се тешко препознаје и дијагностицирадијагностификује.
