Латиница — разлика између измена

Касније је грчко ''зета'' (-{'''Ζ'''}-) избачено и на његово место је стављено ново слово -{'''G'''}-. Након освајања [[Грчка|Грчке]] у [[1. век п.н.е.|1. веку п.н.е.]], уврштена су и слова -{'''Y'''}- и -{'''Z'''}- и стављена на крај. Сада је абецеда садржала 23 слова. Све до [[Средњи век|средњег века]] нису додата слова '''J''' (за неслоготворно '''I''') и -{'''U'''}- и '''W''' (да би се разликовали од '''V''').

Абецеда коју су користили Римљани састојала се само од великих слова (на [[латински језик|латинском]] -{''majuscula''}-, мн. -{''majuscules''}-). Мала слова ([[латински језик|лат]]. -{''minuscula''}-, мн. -{''minuscules''}-) су се развила тек у средњем веку од [[курзив]]ног писања, прво као [[унцијал]]а, а затим и као потпуна мала слова. Стара римска слова су очувана у формалним записима и за истицање у писаним документима. Језици који користе латиницу, углавном користе велика слова за почетак реченица, пасуса и личних именица. Правила великих слова су се временом променила и различита су у многим језицима. Тако се, на пример, у [[немачки језик|немачком језику]] све именице пишу великим словом на било ком месту у реченици.