Латиница — разлика између измена

-{* У [[Француска абецеда|Француској]] и [[Енглеска абецеда|енглеској]] абецеди, знаци са дијарезама ([[ä]], [[ë]], [[ï]], [[ö]], [[ü]], [[ÿ]]) се третирају као неакцентоване верзије. Ако се две речи разликују само по акценту, у француском предност има акцентована реч.

* У [[Немачка абецеда|немачкој абецеди]], слова са умлаутом ([[Ä]], [[Ö]], [[Ü]]) се третирају исто као основне верзије самогласника; [[ß]] се увек ређа као ''ss''. Овако се добија редослед: -{''Arg, Ärgerlich, Arm, Assistent, Aßlar, Assoziation''}-. За телефонске именике и сличне спискове имена, умлаути се ређају као да су уместо њих комбинације -{''ae'', ''oe'', ''ue''}-. Ово даје следећи редослед: -{''Udet, Übelacker, Uell, Ülle, Ueve, Üxküll, Uffenbach''}-.

* У [[шведска абецеда|шведској абецеди]], ''W'' се сматра варијантом -{''V''}-, а не посебним словом. Абецеда има и три додатна слова која се стављају на крај: ..., -{X, Y, Z,}- [[Å]], [[Ä]], [[Ö]]. Иста [[Финска абецеда|абецеда]] и правила се користе и за [[Фински језик|фински језик]].

* Исти додатни самогласници постоје и у [[данска абецеда|данској]] и [[норвешка абецеда|норвешкој]] абецеди, али другачијим редоследом (..., -{X, Y, Z,}- [[Æ]], [[Ø]], [[Å]]). Такође, -{''Aa''}- се ређа као еквивалент ''Å''. У данском се некада ''W'' сматрало варијантом -{''V''}-, али данас се сматра засебним словом.

* [[Фарска абецеда]] има додатна слова [[Æ]] и [[Ø]]. Поред њих, користи се и -{''eth''}- (-{'''Đ ð'''}-) који следи иза -{[[D]]}-. Пет од шест самогласника (-{[[A]], [[I]], [[O]], [[U]] и [[Y]]}-) се могу писати и са акцентима и тада се сматрају посебним словима. Сугласници [[C (слово латинице)|-{C}-]], -{[[Q]], [[X]], [[W]] и [[Z]]}- не постоје, те су првих пет слова -{[[A]], [[Á]], [[B]], [[D]] и [[Ð]]}-, а последњих пет -{[[V]], [[Y]],}- [[Ý]], [[Æ]] и [[Ø]].

* Неки језици имају комплексна правила: на пример, [[шпанска абецеда|шпански]] језик је до [[1997]]. сматрао -{''ch''}- и -{''ll''}- посебним словима (што је давало редослед -{''cinco, credo, chispa'' и ''lomo, luz, llama''}-). Од тада, Шпанска краљевска академија ('-{'Real Academia Española''}-) је променила редослед, па -{''ll''}- долази између -{''lk''}- и -{''lm''}-, а -{''ch''}- између -{''cg''}- и -{''ci''}-. Слово -{''ñ''}- (''eñe'') следи након -{''n''}-.

* [[Велшки језик]] такође има комплексна правила за комбинације -{''ch, dd, ff, ng, ll, ph''}- и -{''th''}- које се сматрају посебним словима, и ређају се након слова које је прво у комбинацији, осим -{''ng''}-, које следи након -{''g''}-. Ово се додатно компликује ситуацијом када ове комбинације нису једно слово. Пример за ово је редослед -{''lawr, lwcus, llong, llom, llongyfarch''}-: последња реч је комбинација -{''llon''}- и -{''gyfarch''}- и за разлику од -{''llong''}-, не садржи слово -{''ng''}-.

* У [[Дански језик|данском језику]], комбинација -{'''IJ'''}- се ређала као -{'''Y'''}- (или некада као посебно слово: ...,-{Y, IJ, Z}-), али се данас ређа као два посебна слова (..., -{II, IJ, IK,}-...). Изузетак су презимена, за која важи старо правило, а у некима се и -{'''IJ'''}- пише са -{'''Y'''}-. Када реч почиње са овим словом, и -{'''I'''}- и -{'''J'''}- се пишу велика, нпр. град -{'''IJmuiden'''}-.

* У [[Исландски језик|исландском]], на крају се додаје '''þ''', а '''ð''' следи након -{'''d'''}-.

* У [[Пољски језик|пољском]], посебна слова се ређају након својих оригинала: A, Ą, -{B, C,}- Ć, -{D, E,}- Ę, ..., -{L}-, Ł, -{M, N,}- Ń, O, Ó, -{P}-, ..., -{S}-, Ś, T, ..., Z, Ź, Ż.

* У [[Чешки језик|чешком]] и [[словачки језик|словачком]], акцентовани самогласници имају секундарну вредност, а према другим словима се ређају након својих неакцентованих парњака (-{A-Á, E-É-Ě, I-Í, O-Ó, U-Ú-Ů, Y-Ý}-), (нпр. правилан редослед је -{''baa, baá, báa, bab, báb, bac, bác, bač, báč''}-). Акцентовани сугласници следе након неакцентованих парњака (осим Ď, Ň, Ť и Ľ који имају секундарну вредност). -{[[Ch]]}- је посебно слово и иде између -{[[h]]}- и -{[[i]]}-. У чешком језику '''ř''' следи након -{'''r'''}-.

* У [[есперанто|есперанту]] сугласници са акцентима ('''ĉ ĝ ĥ ĵ ŝ''') и '''ŭ''' се сматрају посебним словима и ређају се посебно (-{c, ĉ, d, e, f, g, ĝ, h, ĥ, i, j, ĵ ... s, ŝ, t, u, ŭ, v, z}-).

* У [[румунски језик|румунском]], посебна слова се ређају након оригиналних: -{A, Ă, Â, ..., I, Î, ..., S, Ş, T, Ţ, ..., Z}-.

* У [[татарски језик|татарском]], постоји 9 додатних слова. Пет су самогласници, упарени са основним самогласницима као тврди-меки: -{'''a-ä, o-ö, u-ü, í-i, ı-e'''}-. Четири сугласника се ређају као '''ş'''=-{''sh''}- '''ç'''=-{''ch''}-, '''ñ'''=-{''ng''}- и '''ğ'''=-{''gh''}-.

* У [[хрватски језик|хрватском]] и [[српски језик|српској]] латиници, као и у сродним јужнословенским језицима, акцентована слова и диграфи се ређају након оригиналних, а у случају парова -{'''Č-Ć''' и '''DŽ-Đ'''}-, прво иде тврди па меки сугласник: ..., -{C, Č, Ć, D, DŽ, Đ, E, ..., L, LJ, M, N, NJ, O, ..., S, Š, T, ..., Z, Ž.}-