Ефески сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерена страница на Трећи васељенски сабор ознака: ново преусмерење |
|||
Ред 1:
'''Трећи васељенски сабор ''' је одржан у [[Ефес]]у на [[Егејско море|егејској]] обали [[Мала Азија|Мале Азије]] током [[јун]]а и [[јул]]а [[431]]. године. Сазвао га је византијски цар [[Теодосије II]] да би се разрешио [[христологија|христолошки]] спор који су водили [[Несторије]], цариградски патријарх и [[Кирил Александријски|Кирил]], александријски епископ, са својим присталицама, око увођења назива „Богородица“ за [[Богородица|Марију]], [[Исус]]ову мајку.
Супротстављене стране су се међусобно екскомуницирале, али је Кирил [[433]]. године ипак успео да натера умерене несторијанце да прихвате његов назив Теотокос (Богородица) као и његове назоре који су се тицали сједињења две Христове природе у једну личност.
== Прилике уочи сабора ==
[[Несторије]] се, као представник [[антиохија|антиохијске]] школе, успротивио увођењу новог назива „Богородица“ (гр: ''Θεοτόκος'' Теотокос) за [[Богородица|Марију]], [[Исус]]ову мајку. Несторије је уместо тога користио назив „Христородица“ (гр: ''Χριστοτόκος'' Христотокос), сматрајући да он укључује и Христово човештво. Говорио је да Марију треба називати Христородицом, јер је родила Христа ([[Месија|Месију]], помазаника).<ref>[http://www.crkva.se/katihizis_odluke_vaseljenskih_sabora.htm Одлуке васељенских сабора] {{Wayback|url=http://www.crkva.se/katihizis_odluke_vaseljenskih_sabora.htm |date=20070916044309 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Због овога су га његови противници оптужили да подразумева две личности у Христу, човечију и божју. Његов главни противник у то време, [[Кирил Александријски]], га је побијао формулацијом: „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“, којом објашњава природу [[Христос|Христа]].
Кирил [[430]]. године шаље Несторију Дванаест анатематизама<ref>[https://www.webcitation.org/query?id=1256580158045421&url=www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisab_a.html Кирилови анатематизми против несторија], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>, несторијевих теолошких мишљења која побија, сматрајући изопштеним од Цркве сваког ко би одбацио било коју од тачака. Несторије одбацује Кирилове Анатемизме, и пише својих дванаест тачака, предајући анатеми, тј. искључењу од Цркве, свакога ко их не би признао.<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm [svetosavlje]] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Presveta.htm |date=20160313110548 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Поред христолошке дебате, остали фактори од утицаја на сукоб су били: ривалство између седишта у Александрији и Антиохији, царев утицај на седиште у Цариграду и патријаршијско првенство Папе. Борба између Несторија, којег је подржавао Цар Теодосије II и Кирила, којег је подржавао папа Целестин I, била је истовремено и борба за престиж између епископских седишта у Антиохији и Александрији.<ref>[http://www.metamind.net/nestor.html The lynching of Nestorius, Stephen M. Ulrich] {{Wayback|url=http://www.metamind.net/nestor.html |date=20051027212230 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Кирил се обратио цару [[Теодосије II|Теодосију]], и његовој побожној сестри Пулхерији, тражећи да се укључе у решавање црквених проблема<ref name=autogenerated1 />. Цар [[Теодосије II]] је био приморан да ради решавања спорног питања [[431]]. сазове општи црквени сабор. За место одржавања [[Трећи васељенски сабор|Трећег васељенског сабора]], изабран је град Ефес, у коме је Марија некада боравила, и била посебно обожавана, а назив „Теотокос“ јако популаран. Кирил је окупио [[египат]]ске [[епископ]]е и са њима на лађама кренуо пут [[Ефес]]а. Копном су се из Антиохије запутили источни епископи на челу са антиохијским архиепископом Јованом. Римски епископ Св. Целестин није могао доћи, па је послао двојицу епископа и презвитера Филипа. У Ефес су такође дошли и Несторије и епископи цариградске области, као и епископи из Палестине, Мале Азије и са Кипра.
Владика скадарски Сенека и драчки Евхарије били су на Ефеском сабору 431. године. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 504. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
== Ток сабора ==
Дана [[22. јун]]а [[431]]. године у цркви Дјеве Марије, испред које бејаху окупљени они који поштоваше Марију као Богородицу, сабрали су се епископи, предвођени александријским епископом Кирилом и ефеским епископом Мемноном<ref name=autogenerated1 />. Кирил је одмах преузео сабор, отварајући дебату пре но што су стигли представници Антиохије, који су каснили. Истог дана, сабор је осудио Несторијево учење и озваничио израз [[Богородица]], а Несторије је лишен свештеничког чина и проглашен јеретиком.
Сабор је осудио још и учење монаха [[Пелагије|Пелагија]], да се човек може спасти сопственим снагама. Сабор је имао још неколико заседања, на којима су у шест правила изложене мере које ће се предузети према ономе ко одбаци одлуке сабора. Такође је решио нека питања црквеног управљања, и упутио посланице епископима који нису учествовали на Сабору, обавештавајући их о донетим одлукама. Одлуке Сабора је потписало сто шездесет учесника.
== Последице сабора ==
У наредним месецима, смењено је 17 [[епископ]]а који су подржавали Несторија. [[3. август]]а [[435]]. Теодосије II, под утицајем сестре [[Пулхерија|Пулхерије]] издаје царски едикт којим протерује Несторија у манастир у Великој Оази Хибиса у горњем [[Египат|Египту]], под Кириловим надлештвом. Несторије у том манастиру остаје да живи наредних 16 година, све до своје смрти, [[451]]. године. Овај сукоб са Несторијевим присталицама је одвео одвајању Асирске цркве истока од Православне цркве.
Иако је на сабору потврђен израз Богородица, није до краја разрешено питање односа божанске и човечје природе Христа, те је Ефешком собору убрзо уследио [[четврти васељенски сабор|Четврти Васељенски Сабор]] у Халкедону [[451]]. који је одбацио Кирилову формулацију „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“ као неправоверну. [[монофизитство|Монофизити]] су наставили да прихватају ову формулацију у смислу да Исус има само једну природу, и то Божју, што је водило њиховом непризнавању одлука Халкедонског сабора.
== Напомене ==
<div class="references-small">{{reflist}}</div>
== Види још ==
* [[Несторијанство]]
* [[Пелагијанство]]
* [[Христологија]]
* [[Јерес]]
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Васељенски сабори: Први, Други, Трећи и Четврти: Одабрана документа|year=2012|volume=Књ. 1|location=Београд|publisher=Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију}}
{{Васељенски сабор}}
== Спољашње везе ==
* [https://www.webcitation.org/query?id=1256580165531889&url=www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisabor.html Ефешки сабор и Несторијево учење] (са становишта Православне цркве)
* [https://web.archive.org/web/20051027212230/http://www.metamind.net/nestor.html Линчовање Несторија, Стефен М. Улрих] (анализа политичке позадине Ефешког сабора)
[[Категорија:Васељенски сабори|3]]
| |||