Лоара — разлика између измена

| име = Лоара

| слика = Loire River Blois.jpg

| опис = Лоара код града [[Блоа (Лоар и Шер)|Блоа]]

| мапа = France map with Loire highlighted.jpg

| опис_м = Слив Лоаре

| проток = 850

| извор = [[Мон Гербије-де-Жонк]]<br />([[Централни масив]])

| ушће = [[Атлантски океан]] код [[Сен Назер]]а

| области =

| притоке = [[Мен (река)|Мен]], [[Ердр]], [[Алије (река)|Алије]], [[Шер (Лоара)|Шер]], [[Ендр (река)|Ендр]], [[Вјен (река)|Вијен]], [[Севр Нантез]]

| слив =

| градови = [[Сент Етјен]], [[Орлеан]], [[Тур (град)|Тур]], [[Анже]], [[Нант]], [[Сен Назер]]

'''Лоара''' ({{јез-франц|La Loire}}, {{јез-лат|Liger}}) најдужа је река у [[Француска|Француској]].<ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/346549/Loire-River Loire River], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Има дужину од 1.013&nbsp;km и слив који покрива 117.000&nbsp;km²². Извире у области [[Севен (Француска)|Севен]], делу [[Централни масив|Централног масива]] у јужној Француској, на надморској висини од 1.408 метара. Затим тече око 1.000&nbsp;km на север кроз [[Невер]] до [[Орлеан]]а, па на запад кроз [[Тур (град)|Тур]] и [[Нант]] до ушћа у [[Бискајски залив]] код [[Сен Назер]]а. Главне десне притоке Лоаре су [[Мен (река)|Мен]] и [[Ердр]], док су леве: [[Алије (река)|Алије]], [[Шер (Лоара)|Шер]], [[Ендр (река)|Ендр]], [[Вјен (река)|Вијен]] и [[Севр Нантез]]. Средњи проток Лоаре је 850 m³³/s.

Долина Лоаре насељена је још од средине палеолита.<ref name="Williams & Boone. стр. 11">Williams & Boone. стр. 11.</ref> Модерни људи населили су ово подручје пре око 30.000 година.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Од пре 5.000 до 4.000 године п. н. е почели су да крче шуме дуж обала, да се баве земљорадњом и да узгајају стоку.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Градили су мегалите који су им служили да обожавају мртвре, посебно од 3.500. године п. н. е. Гали су у долину стигли у периоду 1.500-500. године п. н. е, населили данашњи Орлеан и изградили мост преко реке.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> До 600. године п. н. е. Лоара је већ постала врло важан трговачки пут који је спајао Келте и Грке и један је од великих аутопутеваауто-путева већ више од 2.000 година.<ref name=Lonely>{{cite web|url=http://www.lonelyplanet.com/shop_pickandmix/previews/france-8-loire-valley-preview.pdf|title=The Loire Valley|publisher=[[Лонли планет|Lonely Planet]]|accessdate=11. 3. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20121015215745/http://www.lonelyplanet.com/shop_pickandmix/previews/france-8-loire-valley-preview.pdf|archive-date=15. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref>

Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-14531337—1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{harvnb|Bradbury|2004|p=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан]]а на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарство|штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже]]у, а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].{{sfn|Williams|Boone|2002|p=16}} За време владавине [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] (1515-15471515—1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007">{{Cite book|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate = 11. 044. 2011|year=2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|pages=17}}</ref><ref name="MoffettFazio2003">{{harvnb|Moffett|Fazio|Wodehouse|2003|pp=330}}</ref> Тридесетих година 15. века реформационе идеје стигле су у долину Лоаре и 1560. године су католици удавили неколико стотина протестаната у реку.{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}}<ref name="Jervis2010">{{harvnb|Jervis|2010|p=331}}</ref> Током верских ратова од 1562. до 1598. године, Орлеан је служио као упориште [[Хугеноти|Хугенота]], али су протестанти 1568. године дигли у ваздух орлеанску катедралу.<ref name="MellershWilliams1999">{{harvnb|Mellersh|Williams|1999|p=188}}</ref><ref name="Finney1999">{{harvnb|Finney|1999|p=181}}</ref> Године 1572, на дан [[Вартоломеј|Светог Вартоломеја]], извршен је [[Вартоломејска ноћ|масакр над Хугенотима]], где је убијено око 3000 припадника ове вере, а затим су католици стотине Хугенота удавили у Лоару.{{sfn|Williams|Boone|2002|p=16}}

Вековима је било покушаја да се задржи пловни канал на Лоари употребом дрвених насипа. Речни саобраћај повећавао се постепено, увођењем система путарина у који се користио у средњем веку. Данас, неки од тих мостова постоје и даље, већ више од 800 година.<ref name="Smith2002">{{Cite book|last=Smith|first=Judy|title=Holiday walks in the Loire Valley|url=http://books.google.com/books?id=6lwPRwgyb4oC&pg=PA167|accessdate = 11. 4. 2011|year=2002|publisher=Sigma Leisure|isbn=978-1-85058-772-9|pages=167}}</ref> Током 17. века, [[Жан Батист Колбер|Жан-Батист Колбер]] изградио је потпорне зидове и [[кеј]]ове од [[Руан]]а до [[Нант]]а који су учинили реку сигурнијом,<ref name="Trout1978">{{citeCite book|last=Trout|first=Andrew P.|title=Jean-Baptiste Colbert|url=http://books.google.com/books?id=beZnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1978|publisher=Twayne Publishers|isbn=978-0-8057-7715-4|pages=}}</ref> али је пловидба била често немогућа због поплава и суша. Према тврђењима, у поплави је 1707. године погинуло 50.000 људи,<ref name="EmbletonEmbleton-Hamann1997">{{cite book|last1last=Embleton|first1first=Clifford|last2=Embleton-Hamann|first2=Christine|title=Geomorphological hazards of Europe|url=http://books.google.com/books?id=NxI7k1fsVfIC&pg=PA126|accessdate = 11. 4. 2011|year=1997|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-88824-2|pages=126}}</ref> када је ниво воде порастао за више од 3 метра за два сата у Орлеану. Просечан пут од Орлеана до Нанта траје осам дана, док је узводно пут дужи, због кретања насупрот тока реке, и траје око 14 дана.

Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1last=Braudel|first1first=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|pages=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар]]а је пао у воду. Отварање канала ''Canal latéral à la Loire'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан]]а и Бријара,{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}} али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}

Канал Роан-Дигоан, који је изграђен 1838. године, био је скоро затворен 1971. године, али ипак и даље омогућава пловидбу дубље у долини Лоаре, до Дигоана.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}<ref name="rhodaniennes1971">{{cite book|author=Université de Lyon. Institut des études rhodaniennes|title=Revue de géographie de Lyon|url=http://books.google.com/books?id=ekgsAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1971}}</ref> Ипак, 261&nbsp;km дуг ''Canal de Berry'', узак канал ширине свега 2,7 метара, који је отворен 1820. године који је повезивао ''Canal latéral à la Loire'' у општини Марсеј-Обињи, преко реке [[Шер (Лоара)|Шер]] у општини Ноаје назад до Лоаре близу Тура, затворен је 1955. Данас је река званично пловна само до [[Бушмен (Француска)|Бушмена]].<ref name="Liley1975">{{cite book|last=Liley|first=John|title=France, the quiet way|url=http://books.google.com/books?id=Ba5HiZn56m8C|accessdate = 11. 4. 2011|year=1975|publisher=Stanford Maritime|isbn=978-0-540-07140-1|pages=130}}</ref>

Извор реке лежи у источном делу [[Централни масив|Централног масива]], на јужним падинама планине [[Жербије де Жон]], у [[Департмани Француске|департману]] [[Ардеш]].<ref name=brit/><ref name="Barbour2007">{{cite book|last=Barbour|first=Philippe|title=Rhone Alpes, 2nd|url=http://books.google.com/books?id=rVMnLbUYRzQC&pg=PA127|accessdate = 11. 4. 2011|year=2007|publisher=New Holland Publishers|isbn=978-1-86011-357-4|pages=127}}</ref> Лоара мења свој ток услед тектонских деформација, од свог природног испуста у Ламанш на нови испуст у Атлантски океан чиме су створени данас видљиви уски делови у клисурама, али и алувијалне формације које се протежу све до обала Атлантика.<ref name="TocknerUehlinger2009">{{cite book|last1last=Tockner|first1first=Klement|last2=Uehlinger|first2=Urs|last3=Robinson|first3=Christopher T.|title=Rivers of Europe|url=http://books.google.com/books?id=GDmX5XKkQCcC&pg=PT183|accessdate = 11. 4. 2011|year=2009|publisher=Academic Press|isbn=978-0-12-369449-2|pages=183}}</ref> Река се може поделити на три главне зоне: горња Лоара - од извора до спајања са реком[[Алије (река)|Алије]], средња Лоара - од Алијеа до ушћа Мене у Лоару (око 280 кмkm) и доња Лоара - од Мене до ушћа у Атлантик.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}} У горњем току река протиче кроз уску долину, испуњену клисурама и са обалама обраслим шумом и карактеристичном ниском вегетацијом.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}} У средњем делу река се шири и прави [[Алувијална раван|алувијалну раван]], када креће да прави [[меандар|меандре]] и канале. Проток реке је посебно велики у области Роана и Вишија, па све до спајања са Алије.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}} Између 12. и 19. века, многи насипи саграђени су у средњем току реке, који су служили за заштиту од поплава. У овом делу река је релативно равна и мирна, осим у близини Орлеана, где постоје многе пешчане банкине и острва.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}} Доњи ток Лоаре одликују [[Мочвара|мочваре]] и ритови, који су од великог значаја за очување животне средине, с обзиром да представљају једино станиште за поједине врсте птица селица.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}}

Са више од 100 врста алги, Лоара има највећи биодиверзитет фитопланктона у односу да остале реке Француске. Најзаступљенији су диатоми и зелене алге (са око 15 % по маси) који се углавном јављају у доњем току реке. Њихова укупна маса је ниска када је проток воде прелази 800 m³³/s, а постаје значајна када је проток 300 m³³/s или мањи, а то је углавном лети. Са смањењем протока, прве врсте које се појављују су једноћелијски диатоми попут [[Cyclostephanos invisitatus]], C. meneghiniana, S. Hantzschii и [[Thalassiosira pseudonana]]. [[Датотека:Anguilla anguilla.jpg|300px|мини|Европска јегуља (Anguilla anguilla)]] Њима се потом придружују вишећелијске врсте, укључујући [[Fragilaria crotonensis]], [[Nitzschia fruticosa]] и [[Skeletonema potamos]], као и зелене алге које формирају звездасте или испружене колоније. Док је укупна биомаса у горњим деловима реке ниска, биодиверзитет је велики, са више од 250 таксона у Орлеану. У горњем току проценат зелених алги се смањује и од фитопланктона доминирају диатоми. Хетеротрофне бактерије представљене су кокама (49 %), бацилима (35 %), колонима (12 %) и филаментима (4 %) са укупном густином од 1.4{{e|10}} ћелија по литру.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}}

{{refbegin|230em}}

* {{Cite book |ref= harv|last=FinneyTrout|first=PaulAndrew CorbyP.|title=SeeingJean-Baptiste beyond the word: visual arts and the Calvinist traditionColbert|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181beZnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=19991978|publisher=Wm. B. EerdmansTwayne PublishingPublishers|isbn=978-0-80288057-38607715-54|pages=181}}

* {{Cite book|ref= harv|authorlast=Aa.Finney|first=Paul Vv.Corby|title=ChâteauxSeeing ofbeyond the Loireword: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0ECC8vYRVoqzf4C&pg=PA17PA181|accessdate = 11. 4. 2011|year=20071999|publisher=CasaWm. B. EditriceEerdmans BonechiPublishing|isbn=978-880-4768028-18403860-45|pages=17181}}

* {{Cite book|ref= harv|lastauthor=Jervis|first=WilliamAa. HenleyVv.|title=A HistoryChâteaux of France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852Loire|url=http://books.google.com/books?id=9d7QAAAAMAAJGNfauVbBh0EC&pg=PA331PA17|accessdate = 11. 4. 2011|year=20102007|publisher=BiblioLifeCasa Editrice Bonechi|isbn=978-188-145476-421931840-64|pages=33117}}

* {{citeCite book|ref=harv|last=McKnightJervis|first=HughWilliam Henley|title=CruisingA FrenchHistory Waterwaysof France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852|url=http://books.google.com/books?id=Gm63fwrQ3gsC9d7QAAAAMAAJ&pg=PA179PA331|accessdate = 11. 4. 2011|year=20052010|publisher=Sheridan House, Inc.BiblioLife|isbn=978-1-57409145-21042193-36|pages=178–179331}}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=MoffettMcKnight|first1first=Marian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=LawrenceHugh|title=A world historyCruising ofFrench architectureWaterways|url=http://books.google.com/books?id=IFMohetegAcCGm63fwrQ3gsC&pg=PT330PA179|accessdate = 11. 4. 2011|year=20032005|publisher=LaurenceSheridan KingHouse, PublishingInc.|isbn=978-1-8566957409-371210-43|pages=330178-179}}

* {{Cite book |ref= harv|last=BradburyMoffett|first=JimMarian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=Lawrence|title=RoutledgeA Companionworld tohistory Medievalof Warfarearchitecture|url=http://books.google.com/books?id=j6y0E6YO-oECIFMohetegAcC&pg=PA213PT330|accessdate = 11. 4. 2011|year=20042003|publisher=TaylorLaurence andKing FrancisPublishing|isbn=978-01-20385669-64466371-94|pages=213330}}

* {{Cite book|ref= harv |last1=Williams|first1=Nicola|last2last=BooneBradbury|first2first=VirginieJim|title=TheRoutledge LoireCompanion to Medieval Warfare|url=http://books.google.com/books?id=PASIo7gR7Q4Cj6y0E6YO-oEC&printsecpg=frontcover&dqPA213|accessdate=loire&hl=en&ei=hhujTaeAB8is8APBkeSoAw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CDsQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false11. 4. 2011|year=20022004|publisher=LonelyTaylor Planetand Francis|isbn=978-10-86450203-35864466-69|pages=213}}

{{Commonscat-inline|Loire River}}